Zapisi iz pomračenog grada
Svako ko je imao prilike da prođe, jednom od najprometnijih šabačkih ulica, ulicom Vojvode Mišića, nije mogao a da ne primeti “sramotu” svih nas građana Šapca – pocepanu državnu zastavu koja se nedeljama vijori na jarbolu iznad zgrade Republičkog zavoda za statistiku (i AIK Banke). Sramota je mnogo veća ako se zna da tom ulicom prolaze i skoro svi gosti koji u naš grad dolaze.
Ako je razumljiva potpuna, mada neshvatljiva, toleranciju aktuelne gradske vlasti, sa sve takozvanim gradonačelnikom, na sve ono loše što se dešava u gradu, što nam ruži i uništava grad, neverovatno je i nezamislivo „zatvaranje očiju“ Komunalne policije i Tužilaštva pred nečim što je nedvosmisleno zaštićeno Zakonom. Pa i Ustavom. Nečim što je njihova obaveza da štite i zaštite. Jer nacionalna zastava nije i ne sme da se tretira kao krpa.
ZAKONO IZGLEDU I UPOTREBI GRBA, ZASTAVE I HIMNE REPUBLIKE SRBIJE
(„Sl. glasnik RS“, br. 36/2009 i 10/2023)
Član 6
Grb i zastava Republike Srbije ne smeju se upotrebljavati ako su oštećeni ili su svojim izgledom nepodobni za upotrebu, već se povlače iz upotrebe.
Član 42
Novčanom kaznom od 40.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako istakne zastavu ili grb Republike Srbije koji su oštećeni ili nepodobni za upotrebu (član 6. ovog zakona).
Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.
Do sada smo objavljivali brojne priče o zapuštenosti grada, gradskom budžetu… na koje se nije reagovalo na adekvatan način ali evo vam sada, poštovani čitaoci, priče o nečemu što vređa (jer mora) sve nas kao građane Srbije. Ova fotografija (snimljena u petak, 22. jula) koju objavljujem, brutalno je svedočanstvo o nemaru, nemoralu, bahatosti, primitivizmu… koji prevazilazi sve granice pristojnosti i društvene odgovornosti jedne skupine ljudi koji su preuzeli da vode ovaj grad.
Duboko sam uveren da zastava Srbije, za sve njene građane, nije samo šarena krpa. Verujem da je svi doživljavamo kao jedan od onih simbola pod kojim su mnogi naši preci dali svoje živote za slobodu i čast Srbije, te da ta „krpa“ zavređuje poštovanje, makar toliko da bude čista i uredna dok stoji istaknuta na bilo kom javnom mestu.
Ali po onome što se može, već danima i sedmicama, videti sasvim je jasno da Šabac nema „domaćina“ koji bi zastavu Srbije tretirao kako joj i dolikuje.
Naravno i svi drugi članovi lokalne vlasti, koju čine njegovi partijski drugovi i koalicioni partnet, to gledaju i – ćuti. To je samo još jedan od dokaza da njih ne zanimaju ni grad ni građani već samo lična korist koju od vladavine mogu da izvuku.
Ipak, zamenite zastavu. Još danas.
P.S.
Izgleda da je u Šapcu postalo pravilo da je lokalna vlast nezaiteresovane da obavi bilo koji posao koji je jeftiniji od “100 dukata”.
Pogodite zašto?
Ivan Kovačević
