Protest radnika lozničkog FAK-a
U najtoplijem danu ove godine, u četvrtak, u 13 časova, pred Višim sudom u Šapcu protestvovali su radnici lozničkog FAK-a zbog očiglednih zloupotreba u pravosuđu. Nakon neuspešne žalbe višim instancama Upravni odbor Udruženja manjinskih akcionara FAK doneo je odluku o svakodnevnim protestima u Loznici sa zahtevom za razrešenje sudija Privrednog suda u Valjevu, Apelacionog privrednog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Loznici. Razlog za proteste su bezuspešne predstavke, tužbe, žalbe , disciplinske i krivične prijave kao i zahtevi za kontrolu rada u revizijama podnetim Vrhovnom kasacionom sudu ispisanih na nekoliko hiljada stranica. Tražena je naplata potraživanja po pravosudnim sudskim presudama starim i duže od 25 godina. Ovi protesti nemaju političku pozadinu, a odaje se i priznanje časnim sudijama koje su donele na stotine presuda i rešenja u korist radnika. Inače FAK je privatizovan 2004. godine, prodat beogradskoj firmi „Hemteks“ za 5,6 miliona dinara, a od nekadašnjih 350 radnika nakon socijalnog programa ostalo je njih 116. Upućene su brojne predstavke najvišim državnim organima gde je navedeno da su samo zalihe finalnih proizvoda i materijala bile višestruko veće od kuporodajne cene. Pored hala i opreme preduzeće poseduje i više hektara zemljišta u samom centru Loznice. Imovina je rasprodata a radnici otpušteni. Desilo se da je prilikom pokušaja da naplate svoja potraživanja po presudama i poravnjanjima Osnovni sud u Loznici i Viši sud u Šapcu nisu usvojili ove predloge već je prednost imalo preduzeće sina sadašnjeg vlasnika FAK, na osnovu, kako tvrde radnici, naknadno sačinjenih i fiktivnih ugovora. Dešava se da tu godišnje kamate iznose i više destina hiljada procenata, što je nezabeleženo u sudskoj praksi. Izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Loznici pokrenut je 2006, ali je onda pokrenut stečaj 2019. godine. Za vreme trajanja izvršnog postupka donete su četiri odluke Ustavnog suda da je radnicima sa izvršnim poveriocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo da se postupak što pre okonča. Međutim, to ništa nije vredelo. Tako je pred Privrednim sudom u Valjevu postupajuća sudinica saslušala samo jednu sranuku, a nijednog tužioca, a odbijeno je i veštačenje. Apelacioni privredni sud u Beogradu, na primer, žalbu radnika odbija nakon samo dva dana iako predmet ima više od 200 stranica. Zbog drastičnog kršenja zakonskih odredbi više sudova i sudija sumnjaju da se radi o namerno organizovanom nezakonitom radu. U međuvremenu jedan broj radnika je i preminuo, mnogo su dospeli u bedu, bez lekova i hrane, sa isključenom strujom i vodom, a kako radnici ističu neki od onih protiv kojih se protesti organizuju imaju imovinu u zemlji i inostranstvu, veće vrednosti nego što bi od svojih sudskih plata mogli da priušte.
– Nakon 40 godina rada kada sam penzionisan dobio sam penziju od 1.4000 dinara. Pored toga imao sam dve operacije, a samo lekove za bolesnu suprugu plaćam 13000 dinara. Nekako sudije privrednih sudova kao da protežiraju samo jednu stranu, ne saslušavši nas kao tužioce niti mare za nalaze veštake koga smo mi platili. Desilo se da je nedavno prodata naša hala za 27 miliona dinara, od čega bi mogla biti namirena naša potraživanja, kaže Radoslav Nikolić. Njegov kolega Dragoslav Glišić napominje da je čak 15 dana čekao pred kabinetom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i sve je bilo uzalud jer ova vlast nema nema volju da bilo šta reši. Pored odstalog nisu uvaženi čak ni založna prava na zemljište FAK-a koje radnici poseduju. Naredni protest biće drugog avgusta pred Vladom, Ministarstvom pravde i Apelacionim privrednim sudom u Beogradu. Po pravosudnim rešenjima njihova potraživanja iznose oko tridesetak miliona dinara.
D.E.
