ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Šapčani su danas, putem direktnog prenosa na jedinoj lokalnoj televiziji, imali priliku da vide još jednu Sednicu Skupštine grada. Na dnevnom redu našlo se čak 20 tačaka bitnih za funkcionisanje grada. Zanimljivo je da je Sednica završena u rekordnom vremenu, u 14 časova i 40 minuta. Sa sve pauzom. Reklo bi se „ekspresno“.
„Draž“ ovom zasedanju davao je, opet, odbornik sa liste Nebojše Zelenovića koji nikako da shvati da je njegova jedina uloga, i pored iskrene želje, dobrih namera i opažanja, izigravanje „otirača“ o koji svoje „blato“ (komplekse) doneto(e) iz Vladimiraca briše umišljeni gradonačelnik, uvek svađalački raspoložen ubeđujući sebe da se to ustvari raspravlja sa Nebojšom Zelenovićem, pokazujući pri tome svu raskoš svog političkog i obrazovnog primitivizma. I kućnog nevaspitanja. Uglavno veličajući samog sebe. Prosto da nam bude žao što ovakav lik nismo imali u Šapcu pre dolaska Jevrema. Gde bi nam danas bio kraj?
Naravno, „zabavu“ za široke narodne mase upotpunjuje i dr Dejan Pavlović koji prosto obožava da izlazi za govornicu, pa često replicira i sam sebi, vrteći iste one „ekološke“ rečenice koje je izgovarao i dok je bio vlast u onom prethodnom mandatu, kod Zelenovića. Kao da se ništa nije promenilo.
I, tako, da ne beše ova tri lika, čije diskusije su imale za cilj isključivo, i jedino, to da, koliko – toliko, produže rad Skupštine i time potpomognu dodatno finansiranje jedine lokalne televizije, sve bi se moglo završiti i mnogo, mnogo ranije.
Ali, šalu na stranu, jer ovde šali mesta nema, ono što smo danas mogli da vidimo ne deluje ni malo optimistički. Nakaradna koalicija, potpuno različitih političkih programa, udužila se sa, kako izgleda, jedinim ciljem da razori i opljačka Šabac. Koliko li su za to plaćeni teško je i zamisliti. Jer, to što rade, i kako rade, mora da „vredi“ mnogo.
U tome se, naročito, ističe „večiti“ predsednik Skupštine, Nemanja Pajić, koji je sve učinio da zasedanja ovog visokog Doma budu potpuna lakrdija. Već sam nekoliko puta skretao pažnju javnosti na nekorektnosti i nepravilno brojanje glasova koje dovodi u sumnju regularnost rada. I važnost (ne)izglasanih odluka.
Naime, svako ko je i malo obratio pažnju na brojanje glasova mogao je da se uveri da se to ne čini ni pravilno ni iskreno. Promenio je Nemanja „brojača“, podignutih ruku, dovodeći na to radno mesto, posle „svetske prvakinje“ u brojanju, Ginisovog rekordera.
Time je još više povećao nepoštenje u brojanju glasova. Ali koga je to briga?
Na snimcima koje možete pogledati kao prilog tekstu jasno se vidi da čovek, nehajno i nonšalantno, za desetak sekundi izbroji 42 podignute ruke. I svaki put dostavi Nemanj broj 42.
Ali to i nije jedina nelogičnost. Još pre preuzimanja „čarobnog“ papirića Nemanja izgovara: „protiv nema“, i tako dalje…
Ovde treba dodati i činjenicu, jasno vidljivu, da je sala skoro prazna, nikada praznija, i da ne glasaju svi koji su u sali…
Zato otvoreno pitam Nemanju Pajića:
Koliko je tačno bilo odbornika u sali kada je vršeno brojanje? I ko su? Po imenu i prezimenu da ih možemo prepoznati na snimku.
Takođe, pitanje i za Dragana Stankovića, da li je on svaki put glasao za? Ili je nakad bio protiv ili uzdržan?
Zaniljiv je trenutak kad Stanković odlazi sa Skupštine a broj glasova „za“ ostaje 42, protiv i uzdržanih nema.
Ove, naizgled, „male“ sitnice jasno pokazuju da je šabačka vlast bahata, neodgovorna i nesposobna, okupatorska, i da nam se sa njima crno piše.
Pokrali su izbore, mahinacijama preuzeli vlast i okupirali Šabac. To im nije bilo dovoljno pa nastavljaju da kradu i na brojanju glasova vlastitih odbornika.
Očito da im se krađa osladila i da je postala njihov zaštitni znak!
Ivan Kovačević
