Bio jednom jedan Prvi maj
Već godinama Praznik rada, Prvi maj, u Srbiji se, uglavnom, obeležava izletima i roštiljanjima, a daleko manje borbom za radnička prava. Nekadašnja Jugoslavija bila je poznata u svetu po radničkom samoupravljanju gde su fabrike pripadale radnicima. Postojalo je i Veće udruženog rada, dok je Savez sindikata bio respektabilna društveno-politička organizacija. Šabačka „Zorka“ druga je uvela radnički savet kao organ upravljnaja, a i sama bila uzorna fabrika. Zapošljavala je oko deset hiljada radnika, sa rudnicima i ispostavama i u drugim delovima zemlje.
U takvoj „Zorki“ radnici su dobijali stanove sa pet i više godina radnog staža, imali oko hiljadu destinacija za subvencionirani godišnji odmor, plate su, na primer, u Mineralnim đubrivima dostizale i do dve hiljade nemačkih maraka…
Kao takva „Zorka“ je izgradila oko 2.500 stanova i približno toliko i privatnih kuća, a značajno je što je pomagala gotovo sve ko se obratio za pomoć: kulturne, sportske i druge manifestacije, izgradnju značajnih objekata, učestvovala u samodopsinosu.
Rečit primer je izgradnja Sportskog centra, sa zatvorenim bazenom, sportskom halom, igralištima za fudbal, tenis, što je velika investicija i za čitav grad.
Ono što je većinu radnika krasilo je posvećenost radu, išli su rado na posao, gde ih je u menzi čekao izbor od tri jela, gde su radnici masovno kupovali novine, knjige, odevali se u renomiranim modnim kućama.
Primera radi predsednik sindikata bio je u rangu direktora, a sindikat je pomagao gde je trebalo. Kad se organizovao Prvomajski uranak, na primer u Krivaji, išlo je na hiljade radnika i članova njihovih porodica, sve je bilo plaćeno i iće i piće, i ono što je danas nepojmljivo, to je bio optimizam i posvećenost ovom prazniku, da su radnici zaista bili pregaoci.
Za to vreme Jugoslavija je bila prosperitetna zemlja, gradilo se naveliko: Đerdap, Mratinje, pruga Beograd-Bar… a radilo se i u inostranstvu, na Pjuri, autoputevi u Africi, a kod nas pravile lokomotive, mini podmornice, mlazni avioni, „Geneks“ bio moćniji od „Boinga“…
Posle svega radnika nema ni u Narodnoj skupštini, na hiljade radnika ima potraživanja od svojih propalih formi, industrijskih giganata: EI, MIN, IMT i inih, a ovde, na primer, od „Zorka Opreme“. To se vreme nikad neće povratiti, a računice govore da su bogati sve bogatiji i osioniji – za one druge sleduje suprotno.
Bila jednom jedna zemlja…
Dragan Eraković
