Humoreskica
Kad šerif i njegovi telali izađu pred TV kamere i kad počnu da pričaju o demokratiji u okrugu i o slobodi medija, čovek ne zna da li da se smeje ili da zaplače. I možda bi u ove bajke poverovali čak i oni koji gledaju srećnu i ružičastu TV i čitaju kanalizacione tabloide, ali ih pogled na stvarnost vrlo brzo demantuje. Da ne pričamo o onima koji nas posmatraju sa strane i koji vide šta šerif čini po okrugu. Kad izveštaji o primeni /ne/demokratije stignu u okrug, na šerifovim TV splačinarama se okače razni vučićevići, krstići, bokani i spasići, pa kad raspale po stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima, milina ih je ne slušati. Od mržnje prema istini, krene ima bela pena na usta, jer treba braniti status koji im je šerif obezbedio, a koji nikada ne bi imali da je stanje u okrugu normalno. Godinama unazad se proganjaju nezavisni novinari, lepe se njihove poternice, šalju im se preteće poruke, preti im se smrću. Ne tako davno neki od hrabrih novinara su glavom platili svoju hrabrost. Pošto je šerif sve institucije u okrugu sjebao i preselio na Andrrićev venac, napadi i pretnja onima koji ovom zaslepljenom narodu žele da otvore oči idu upravo odatle, jer se zna da ni vrabac beskućnik ne može da prespava gde on hoće, već gde mu šerif odreti prenoćište. Toliku želju za totalitarnom vlašću, ovaj narod nije video ni za vreme Turaka, a dokle će se šerif bahatiti zavisi isključivo od naroda. Da li će se smejati ili plakati, ne znamo. Iz iskustva se zna da će po šerifa opasno biti kada se bude ućutao.
Rade Đergović
