Putevi i stranputice u Srbiji
I dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić hvali da se nikad više puteva ne gradi u Srbiji, zaboravlja da su neki pravci osuđeni da propadaju. Tako regionalni put Šabac-Tekeriš-Krupanj ostaje onakav kakav je, izgrađen davnih sedamdesetih godina, a samo se u proleće krpe nove i stare rupe. Desilo se da je prilikom prezenetacije novog puta Šabac-Loznica predsednik olako optužio gradonačelnika dr Aleksandra Pajića da Šabac ništa nije uradio, nasuprot Loznici, baš na ovom regionalnom putu.
Zaboravio je predsednik, onaj koji zna čak sedam hiljada toponima, da je regionalni put u nadležnosti Republike, a izgleda da je u strahu od predsednika države to zaboravio i dr Pajić.
Elem, nekada je posle Drugog svetskog rata Pocerina bila skrajnuta, navodno zato što je na Ceru bio ranjen Josip Broz. Nekada, na primer, bila je i naznaka u selu Bojić da je ovim putem bio zabranjen saobraćaj za strance. No, najviše zbog ovih političkih igara gubi stanovništvo Pocerine, koja je postao prosperitetan kraj gde se od jagoda godišnje prihoduje oko 30 miliona evra.
Tu nekako je i priča o rudniku jadarita, gde bi Rio Tinto izgradio sve potrebne saobraćajnice, ali, eto, narod to neće jer bi svakog dana, na primer, bilo upotrebljeno oko hiljadu tona sumporne kiseline.
Bilo kako bilo nema naznaka da će se regionalni put do Tekeriša, srpske svetinje i prve pobede saveznika u Prvom svetskom ratu, bilo šta promeniti. Verovatno je to jedan od najgorih putnih pravaca u Srbiji, a primera radi čak se u selu Volujcu ne radi ni staza za pešake, gde se svkog dana ovim putem kreće više stotina đaka. Ovde dnevno prođe oko hiljadu vozila, često i onih najtežih, šlepera, cisterni, tegljača, hladnjača, kipera, pa i vojnih vozila, ali za đake i stanovnike ne može obična pešačka staza da se izgradi. A koštala bi oko hiljadu-dve evra.
A priča o putevima, auto-putevima i brzim saobraćajnicama Srbije meri se milijardama evra!
D.Eraković
Foto: Đaci na putu u Volujcu