ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Za nekog ko u svom životu nikada ništa nije uradio kako treba sve je „prvi put u istoriji“. Zato i ne čudi što svako obraćanje VD gradonačelnika Šapca (dok Ustavni sud ne donese presudu) počinje tom „magičnom“ rečenicom koju njegovi mediji sa posebnim „zadovoljstvom“ ističu. A zašto je ta rečenica, koja u mnogo slučajeva nema nikakve veze sa stvarnošću, a ni smisla, važna ovom gradskom funkcioneru teško je razumeti.
Najsmešnije „frljanje“ ovom frazom bilo je na sednici Skupštine grada Šapca kada se dotični „hvalio“ najvećim budžetom u „istoriji“, naravno, za koji on ni malo nije zaslužan. Međutim, ako malo „zavirimo“ u tu „istoriju“ taj budžet od šest i kusur milijardi, ili 6.155.233.900,00 dinara, tačnije, i ne zvuči tako impozantno. I to mu je neko trebao da objasni.
Naime, te „srećne“ 1993. godine stvarno smo imali najveći budžet u istoriji. A ovaj današnji imao je svaki građanin našeg grada u džepu, u novčanicima se čak nosio i skoro stostuki planirani „budžet“ grada Šapca za 2023. godinu!
To su bila vremena!?
Ako ne verujete ili vam je pamćenje oslabilo pogledajte ove novčanice iz tog vremena. Setićete se sigurno!
Međutim, postoje neke stvari, ili radnje, koje bi ovaj „hvalisavac“ moga da uradi pa da to stvarno može da se okarekteriše kao „prvi put u istoriji“!
Recimo mogao bi da, uz direktan prenos, prepliva jednu dužinu šabačkog bazena. Onog zatvorenog, naravno, da ga ne uplašimo. Mada može i širina… onog 25 – metarskog… Daj šta daš!
E, to bi, istinski bilo „prvi put u istoriji“!
Ivan Kovačević
