Opušteno.
Učenica nije stigla da završi doručak na velikom odmoru. U pekari je bila velika gužva. Završiće ga u učionici, na času. Na hodniku baš nije zgodno, za nijansu je hladnije, a i mora da stoji. Profesor je, na sreću, tolerantan. Ima i onih koji to nikada ne bi dozvolili. Baksuzi, i još govore o nekom nedostatku autoriteta i nepoštovanju institucija?! Na klupi je doručak, tu je i mobilni, slušalice nije stigla da skine, žurila je da ne zakasni na čas.
Pet godina kasnije lepo se zaposlila. Radi na rezervaciji karata u velikoj aviokompaniji, negde u belom svetu. Za predstojeće praznike roditelji joj dolaze u posetu. Imaju neki noćni let, nisu joj se obratili na vreme. Ali snaći će se ona, zameniće ih sa nekim, a te neke obavestiti da je, nažalost, … . Valjda neće dozvoliti da joj roditelji, koji tako retko dolaze, putuju noću.
Nekoliko minuta nakon što je izvršila željenu zamenu, stigla joj je poruka da je dobila otkaz zbog prekoračenja ovlašćenja.
Brže-bolje, reći ćemo kako to nema ama baš nikakve veze sa onim doručkom na početku. U društvu u kome nema autoriteta na potrebnom nivou, najlakše je to proglasiti slobodom i tolerancijom. Nit između ove dve suprotstavljene ocene – veoma je tanka. Tu je i opasnost prenaglašenih autoriteta, koja društvo prevodi u autoritarno, što niko ne želi.
Ne snalazimo se u ovome. Kao društvo u celini, nemamo ni istinske i valjane autoritete, a nismo ni tolerantni. Izlaz iz postojeće situacije nije ni na pomolu.
Možemo li bolje?
Svakako da u jačanju i pomirenju autoriteta i tolerancije najveću odgovornost i najznačajniju ulogu imaju državne institucije, posebno škola, sve ustanove kulture i javne ličnosti, pa onda slede i svi ostali.
To je ono što mi jedino vidimo u svojim malim životima , u šta jedino verujemo. Za to pomirenje treba da se borimo svom snagom, a izlaz iz tunela u kome smo, konačno je u snazi i tajnama univerzuma i dijalektike, po kojoj problemi i protivrečnosti, uvek i nužno rezultuju novim razumevanjem i rešenjem. Verujem.
