ZAPISI 5
Knjiga Ivana Glišića s najvećim brojem izdanja je ‘Lorka je umro od ljubavi’. Pet izdanja, od toga dva u NIP ‘Zaslon’. Najpre Glišićevi prevodi i prepevi odabranih Lorkinih pesama, potom je Glišić napisao svoju, ‘Lorka je umro od ljubavi’, u Lorkinom maniru. Promocija je održana u tadašnjem šabačkom Domu omladine, uz muzičku pratnju Marka Erdevičkog, tada učenika šabačke Muzičke škole. Celokupno izdanje ove knjige otkupila je Šabačka bolnica za poklon medicinskim sestrama i lekarkama u povodu Osmog marta. Dve decenije kasnije, knjiga je doživela tri izdanja, drugo dopunjeno šabačkog Lotos presa, potom na poljskom, u prevodu mladog poljskog slaviste Simona Gončara, i na mađarskom, u prevodu književnice Marte Mićić.
DUŠA
Crtam te s telom od papira
I s krvotokom od grafita.
I jesi i nisi Ti.
Nedostaje ti duša.
Sećam te se s telom od stakla
I s krvotokom od peska.
I jesi i nisi Ti.
Nedostaje ti duša.
Sanjam te s telom od magle
I s krvotokom od vetra.
I jesi i nisi Ti.
Nedostaje ti duša.
Naći ću je u toplom dodiru
Tvoje buduće prisutnosti.
Dušo.
Ivan Glišić
Početkom 2001. godine Glišiću se javila Mirjana Živković, tada rektor na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Ona je jedna od najčuvenijih savremenih evropskih kompozitorki klasične muzike. Tražila je od Glišića dozvolu da komponuje za alt i kamerni orkestar dve njegove pesme iz prvog izdanja ‘Lorka je umro od ljubavi’. Bile su to pesme ‘Duša’ i ‘Posle ljubavi’. Napomenula je posvetiće je svojoj preminuloj prijateljici, koja je obožavala ovu Glišićevu knjigu, čak je i poklonila Mirjani. Predstavljanje ovih kompozicija bilo je u Galeriji fresaka, u Beogradu, pod pokroviteljstvom Muzičke akademije i SOKOJ-a, u povodu Mirjaninog odlaska u penziji, Obe pesme pevala je operska diva Nataša Jović Trivić. S profesorima muzike Anjom Todorović i Stevanom Jovićem Glišić je snimio spot ‘Ljubav’, iz knjige ‘Lorka je umro od ljubavi’, u povodu Dana šabačke Muzičke škole.
POSLE LJUBAVI
Kao u kakvoj raspukloj steni
Tvoj grob duboko u meni.
Prekriva ga korov i trnje
I senka stene od noći crne.
Sve ređe želim da rukom svojom
Zasadim cvet nad humkom tvojom.
A kad te vidim pomislim u sebi
Dal i moj grob je duboko u tebi.
Ivan Glišić
Krajem šezdesetih idoli mladih u nas bili su revolucionar Če Gevara i pesnik Lorka, ubijeni od strane fašističkih falangi. U čast obojice, Glišić je scenski postavio Lorkinu poemu ‘Plač sa Igansiom Sančes Mehijasom’, scenografiju je uradio slikar Mihilo Gligorić Gliša, recitatori – članovi Kluba mladih stvaralaca, pri šabačkom Domu omladine. Ignasio, koji kida lance ropstva, bio je tada šabački srednjoškolac Milan Vuletić. To je inspirisalo pankera Peđu Vranaševića pa je Glišića naslikao u Če maniru, ilustrujući Glišićevu pesmu ‘Kuba’. Šabačka avangardna grupa ‘Kombart’ postavila je ovu pesmu na Trgu šabački žrtava, 2017.
LJUBAV
U jednom ti oku narandža Sunca
U drugom limun Meseca
Ljubavi divna, ljubavi strašna
Na jednoj ti usni vatra poljupca
Na drugoj ujed leda
Ljubavi divna, ljubavi strašna
U jednoj ti ruci gitara smeha
U drugoj bodež plača
Ljubavi divna, ljubavi strašna
Na jednoj ti dojci izvor Života
Na drugoj uvir Smrti
Kako s tobom, kako bez tebe
Ljubavi divna, ljubavi strašna
Ivan Glišić
KUBA
Nekad smo bili opijeni
Revolucijom i Ljubavlju.
Tepao sam ti: Moja Kubo!
A ti meni: Moj Če!
Više nismo zajedno.
Kuba je ostala bez Če Gevare.
Če Gevara bez Kube.
Nema više ni Revolucije
ni Ljubavi.
A Revolucija i Ljubav bili su
lepa stvar,
Otuda umeni, sve češće
s nostalgijom odzvanja ono tvoje:
Jednom Če! Zauvek Če!
Da li i tebi, sve češće,
s nostalgijom odzvanja
ono moje:
Jednom Kuba! Zauvek Kuba!
Moja Revolucijo!
Moja Ljubavi!
(Moja Kubo).
Ivan Glišić
