PROJEKAT ‘LOMIO SAM VETRU KRILA- IVAN GLIŠIĆ’
Šezdesetih, u vreme kad je Glišić studirao srpskohrvatski, tada se tako nazivalo, ovlaš se prelazilo preko pisaca koji nisu po volji vlastima. Isidora Sekulić, je slovila za verskog fanatika, Miloš Crnjanski – monarhista, Bora Stanković, lokalpatriota. Studenti su morali da uče iz knjiga kritičara, gde je Jovan Skerlić posebno ocrnio Isidoru, (Pa zar i žene da pišu?). Glišić, i sam na spisku Crnog talasa, zbog druženja s Milićem od Mačve, Mikom Antićem, Vaskom Popom i slikarem Mićom Popovićem, nabavio je sva dela diskrimiranih pisaca, napisao je monografije o njima. O Crnjanskom je na šifrovanom konkursu ‘Večernjih novosti’, sredinom osamdesetih, dobio prvu nagradu, rukopis se pojavio u ‘Novostima’, kao feljton. Potom i feljton o Bori Stankoviću i starom Vranju. Rukopisi su se pojavili i kao knjige, od honorara, štampao ih šabački ‘Zaslon’: Amor u Borinom Vranju, Isidora ili Ključ od sebe, Bure i osame Miloša Crnjanskog. A objavljeni su i u šabačkim glasilima ‘Glas Podrinja’ i ‘Šabačka revija’.
ISIDORA SEKULIĆ
Ispod Planine, gole, bele
Norveške šume, borovi, jele
U udoljici dva glečera brega
Ona, u carstvu večnog leda
Monašski sama stoji i gleda
Kraj neme biste Edvarda Griga
Rasuta pisma, gomile knjiga
Dok zraci sunca glečere rone
Ceo pejzaž polako tone
U palanačka groblja, gusaka jata
Salaše pune hlebnog zlata
Čudnoj svetici sebe nude
Srem nek joj uvir bude
On je njenog života vrelo
Nek mu zavešta i svoje telo
Mnogo je prošla, videla čuda
Saznala ista muka je svuda
U svima nama srce je jedno
Ljubavi i mira do bola žedno
Ivan Glišić
Glišić je smatrao da su misli Isidore Sekulić, iz njenih dela, kad se pretoče u formu poezije, iznad pesama Silvije Plat. Pa je objavio knjigu ‘Ekskurzije u svetlost / Izbor poetskih tekstova Isidore Sekulić’, u izdanju Gradis print – Šabac, likovna oprema – šabačka dizajnerka Sanja Karić. Tu je i knjiga ‘Srpski cvetnik’, u izdanju šabačkog ‘Zaslona’, među pesmama su i one koje je posvetio Isidori, Bori i Crnjanskom.
UŽASNO KOLIKO ŽIVOTA U ČOVEKU IMA
Još sam čas demon
Čas svetac, čas glupak
Čas mudrac, čas džin
Čas nejaki, čas slabić
Čas monah, čas daleko od toga
Užasno koliko života
U čoveku ima.
***
Ja stajem na grehotu
Svaki čas
Oprosti
– Zaboravi.
***
Jedni drugima
Dobro ne mislimo
A opet
Zajedno
-Taljigamo.
Isidora Sekulić
(Đakon Borogrodične crkve Gospa Nola)
Zadužbina Isidore Sekulić i NIP ‘Plavi jahač’, raspisali su 2003., konkurs: za objavljene knjige o slavnim Srpkinjama. Živana Vojinović, novinarka i književnica, Glišićeva koleginica, ne kazujući mu, poslala je na konkurs Glišićevu knjigu ‘Isidora ili Ključ od sebe’. I gle, nagrada! Žana Vojinović je to tek tada rekla Glišiću. Nagrada je bila Glišićevo književno veče u Konaku knjeginje Ljubice, u Beogradu. Žana i Glišić zajedno sa izdavačem su otišli. S obzirom na to da nagrada nije bila novčana, Glišić je dobio vredan poklon: praznu svesku s listovima od pergamenta, iz Isidorine zaostavštine. Na koricama u braon somotu je medaljon, u duborezu, sa likom Isidore Sekulić. Na književnom nastupu Glišić je čitao i svoju pesmu o Isidori. A čitao je Isidorine lirske zapise iz Isidorinih pripovedaka i novela, koje je pretočio u pesme i naslovio ih ‘Ekskurzije u svetlost’. Cenjena pesnikinja iz Sente, Anica Filipović, i danas kaže: ‘Kad me tuga obori, uvek uzmem tu knjigu u ruke da me ozdravi’. U Konaku knjeginje Ljubice Glišić je predstavio i svoju knjigu o Crnjanskom, i čitao svoju poemu o njemu.
MILOŠ CRNJANSKI
Gore- nebesa i jata ptica
Na Pegazu On, lovac i skitnica
S krilima i srebrnim lukom
Posutim pola pesmom, pola jaukom
Dole- ledeni breg, plavičast, nem
U podnožju London, Jan Majen, Srem
Zima i leto ovde se mire
Združeni u Sumatru njemu se šire
Pod lišćem prkosnih starih platana
Šljiva u cvatu i jorgovana
Svratišta širom otvorenih soba
Za njega i Čarnojeviće umorne od seoba
Svratište jedno išarano svo
Našim – Život? Prah je to!
A On? Reže po grudima pun jada
Rusko -ničevo i špansko.- nada!
Obesnažen svojim sve dubljim padom
Piše Lament nad Beogradom
Al Pegaz njegov, mesec i zvezde
Zovu ga opet Nebom da jezde.
Ivan Glišić
