Dve godine naprednjačke vlasti u Šapcu
Nedavno završenom 18. sednicom Gradske skupštine navršilo se dve godine od uspostaljanja naprednjačke vlasti u Šapcu. I dok se nova vlast trsi najvećim budžetom od skoro šest milijardi dinara, kilometrima puteva, otvorenim bazenima, saradnjom sa Republikom, i još mnogo čime, ostaje ono najvažnije predpitanje: „A ko su to ovi ljudi?!“ U nekom normalnom, demokratskom svetu, osnovno bi bilo da se najvažnije političko pitanje – izbora, rešava demokratski, slobodnim izborima. Nažalost, poznato je kako se to sve odigralo pre dve godine. Tog 21. juna 2020. godine Gradska izborna komisija poništila je izbore na svih sto biračkih mesta. I to zbog raznih malverzacija, ubacivanja odobrenja Aleksandra Vučića po isteku svih rokova, pretnji, ucena, kupovine glasova za 2.500 dinara, pojačane paketima sa uljem i drugim potrepštinama, falisfikovanih listića na barem desetak biračkih mesta… To je, kao najvažniji delokrug regularnosti izbora, obnarodovala GIK sa 20 članova, sve sami pravnici. Na taj način, prema grubim procenama, pokradeno je šest do osam hiljada glasova, a i prema tadašnjim rezulatima naprednjaci su imali oko 900 glasova više od prodemokratske koalicije. Podnete su brojne krivične prijave, sa sve dokazima, ali ni tužilaštvu ni policiji to uopšte nije bilo u interesu da se bavi time. Čak ni Ustavnom sudu, što bi po prirodi stvari trebalo da bude prioritet. Po dobrom starom običaju naprednjaka, a pre svega njihovog vođe Aleksandra Vučića, i pravosuđe je uključeno u ovu besramnu pljačku, nezabeleženu od onih čuvenih “crnih kuglica“, posle rata. Upravni sud u Novom Sadu donosi odluku o ponavljaju izbora na 27 biračkih mesta, gotovo trećinu, što je opet primer besprizorne krađe. I opet se kradu izbori, ucenjuje, preti, kupuje, da bi bio održan i treći krug, u septembru, na pet biračkih mesta. Ni tada nije sve završeno, a na GIK se vrše kriminalne pretnje. Čelnici SNS, dr Aleksandar Pajić, narodni poslanik Birmančević i drugi, dolaze u Gradsku upravu, šetkaju, prete, a šabačka policija odbija da reaguje, i da garantuje bezbednost članovima GIK. I to se završilo neslavno, jer je korišćen nelegalan glas jednog člana GIK. Ni Upravni sud, kao ni dugi nadležni organi, nije se oglasio sa konačnim rezultatima, ostajući dužan odgovore na podnete primedbe.
Ovako ostaje za neko novo vreme, za buduće naraštaje, da se zabaleži u ovim novinama ovaj sramni slučaj beščašća. No, ni to nije bilo dovoljno uspavanim braniocima zakona kao ni široj javnosti, pa se bezakonje ponovilo 27. novembra prošle godine, na novom šabačkom mostu. Funkcioneri SNS sa batinašima, čekićima, palicama, na čelu sa bagerom, nasrnuli su na građane, tobož hitajući na proslavu SNS u Beogradu. I najbednije u svemu što se i njihov vođa, „najbolji student Pravnog fakulteta“, našao da to zdušno brani: da je ugroženo pravo slobode kretanja, da su korišćeni gumeni čekići i slično… Uostalom vođa SNS uvek nekako brani i Koluviju, i Sinišu Malog, i navijače „Parizana“ sa debelim dosijeima, Radoičića, Veselinovića, Informer, PINK… Eto, i posle svega, ostaće barem zapis o vremenu zla i beščašća.
D.Eraković
