Drastičan pad cene kod proizvođača, krajnji kupac to i ne oseća:
Iako se na pijacama i tržnicama paradajz prodaje po ceni većoj od 100 dinara, proizvođači su daleko od zadovoljnih ovogodišnjom zaradom. Naime, početkom avgusta, cena paradajza vrtoglavo je pala na 20 do 30 dinara, što je daleko od isplative proizvodnje. Zašto je do toga došlo pitali smo Snežanu Anđelić, poljoprivrednicu z Šapca
„Crveni paradajz sam prestala da berem. Ostalo je drugo i treće kolo roda skroz. Ne isplati se brati ga po ceni od 20 dinara, a njemu ništa neće faliti da ostane na struku, da još malo zri“, kaže Anđelić.
A na struku paradajz ostaje jer poljoprivrednici mogu da ga prodaju za 20 do 30 dinara.
„Kad vi imate cenu od 20 ili 30 dinara, to je neisplativo. U paradajzu ima posla od januara pa sve do jula meseca kada počinje berba. Da proizvodnja bude isplativa, potrebna je neka cena od 60 – 70 dinara. Mi smo tu cenu imali na početku, ali sada je to drastično manje“, objašnjava Snežana Anđelić
Ali tih dvadesetak dinara, krajnji kupac ne vidi. Na tezgama, paradajz i dalje drži staru cenu.
„Sad je cena na pijaci još niža paradajz smo prodavai od 150 do 180 dinara, a sada je od 100 do 130. Tako je, kada cena pada, ali i ponuda i potražnja su dobri, ne žalimo se“, kaže Ljiljana Milutinović, koja već godinama ima tezgu na pijaci u Tržnici.
Najmanje zarađuju poljoprivrednici, dodatni problem je uvoz paradajza u našu zemlju, koji je kažu proizvođači nepotreban.
„Nakupci imaju najveću zaradu. To im je zapravo i posao, da od nas otkupe po što nižoj ceni, a da kupcima prodaju što skuplje, tako da krajnji potrošač i ne oseća ovaj pad cene na 20 dinara. Generalno, nama svake godine problem napravi i nekontrolisan uvoz. Srbija ima dovoljno paradajza za sopstvene potrebe, ali kada stigne iz uvoza, on automatski obara cenu domaćem paradajzu na našem tržištu“, objašnjava Anđelić.
Zato će paradajz ostati da zri u plastenicima i čeka veću cenu. Prema rečima stručnjaka, ovako niske cene ne bi trebalo da se zadrže dugo, jer paradajz brzo prolazi zbog jako visokih temperatura.
Đorđe Mijailović
