Rijaliti Srbija
Kada budete čitali ove redove možda će se znati ko će biti novi predsednik Vlade Republike Srbije (a možda i neće) koji se ovde često naziva i premijerom što je pogrešno je je to naziv koji označava „prvog ministra“ a to po našem Ustavu ne postoji ali božemoj to je kod nas isto a „sve ostalo su nijanse“. Špekulisalo se tokom ovog dugog toplog leta i u medijima i u takozvanoj javnosti ko bi mogao da zauzme tu, opet po pomenutom Ustavu, najznačajniju državnu funkciju i evo spala je knjiga na tri slova: Ana Brnabić, Siniša Mali i Miloš Vučević. Onaj koji o svemu u ovoj zemlji odlučuje dumao je i dumao, prosejavao i prebirao i onda naučnom metodom eci-peci-pec došao do jednog imena a kojeg – zar je to važno? Ionako će Firer Aca biti istinski premijer kao što je i predsednik i najmanje mesne zajednice u nekoj vukojebini, što se kaže od Horgoša do Dragaša. Ali da bi makar i pro-forme ispoštovao zakone i predviđene procedure predsednik Srpske napredne stranke AV će predložiti za mandatara nove Vlade nekog od troje pomenutih jer je obezbeđena skupštinska većina naprednjaka sa socijalistima i manjinama pride. Čime je to stara predsednica Vlade zaslužila da se ponovo nađe u najužem izboru za novi mandat a da to mi građani i građanke nismo u svom neoprostivom neznanju primetili, čuli, videli i iskusili? Ana Banana je prethodne četiri godine lupetala gde je stigla za sve pare, bila glupa koliko je za jednu osobu to moguće, nije uspela ni u jednom nastupu da smisleno dovrši prostoproširenu rečenicu, pretila neistomišljenicima, veličala svog šefa kao iskusni profesionalac, poslužila tome da Evropi pokažemo da je Srbija u trendu (premijer a žena a uz to i gej), ali to sve znamo – ono što nas zanima je da li ima neka tajna veza, neka mračna tajna koja se od nas skriva a koja je odlučujući faktor u odluci da ona ponovo prione na posao koji ni do sada nije radila kako treba (što se od nje svakako i očekivalo) ali ćemo možda za koji dan znati nešto više. Što se tiče Siniše Malog on je blizak lični prijatelj Predsednika, bio je (i još je uvek) umešan u sve najvažnije prljave poslove naprednjačke vlasti, plagirao je doktorat – ukrao tuđi intelektualni rad onako baš napredno, lopovski, pribavio na desetine stanova i ko zna koliko drugih nekretnina na sumnjiv način, kao ministar finansija raspolagao našim parama onako kako mu njegov drugar Aca kaže i to ga je, s pravom, kvalifikovalo za zvanično najvišu, najmoćniju, funkciju u državi. Kao gradonačelnik Beograda je rušio po Savamali da bi se koju godinu kasnije sa svojim pajtosom Vučkom šetkao po Promenadi na Beogradu na vodi koji je trajno naružio u pesmama opevani „beli grad“. Miloš Vučević je na mestu prvog čoveka Novog Sada pokazao da može ovaj nekada lepi, srednjoevropski, grad da upropasti kao notorni Vesić Beograd čak i više, jače, bolje (gore). Evo ga i on je krenuo u realizaciju Novog Sada na vodi i to bukvalno jer je namerio da ruši nasipe na Dunavu i tako proširi teritoriju budućeg čudovišta od grada ne mareći za uništavanje prirode i opasnost od budućih poplava a usput šaljući batinaše da se obračunaju sa svima koji se toj suludoj zamisli protive. A ima i odgovarajuće prezime, zamalo da je i on Vučić, u stvari po lalinski Vučević je skoro pa to, liči k’o bakin kolač. Ipak, onaj deo javnosti koji nije, još uvek, sasvim izgubio smisao za humor i koji je sklon zajebanciji očekivao je da Jedan i Jedini izabere neku egzotičniju živuljku iz naprednjačke menažerije za premijera, recimo akademika Marijana Rističevića ili Đuku molera, advokata, novinara i dvorske lude ili Martinovića koji se od radikala preobratio u magarca ili, zašto da ne, pravog pravcatog magarca koji bi verovatno bio i najbolji kandidat. Kako god, kakva smo mi država i narod takva će nam biti i buduća, kao i one pre nje, Vlada i premijer. Bolje nismo ni zaslužili. Prema svecu i tropar.
Piše: Dragan Karalazić
