Ivan Glišić – uspomena na jedno vreme za koje kažemo da je bilo srećno
Ivan Glišić, je jedan od najvećih savremenih šabačkih književni stvaralac, andergraund književnik, profesor, intelektualac, slikar, novinar, panker, anarhist. Njegove pesme „pevuše“ i stari i mladi ali veliki broj Šapčana ne zna da je te pesme napisao čovek kojeg skoro svakodnevno sreću kako šeta gradom. Ove godine puni 80 godina života ali to mu ne smeta da još uvek bude drug i idol velikog broja mladih iz Srbije a možda još i više onih iz regiona.
Rođen je u vreme II svetskog rata u Pirotu, ali 10 godina kasnije seli se sa porodicom u grad Šabac. Ivanov deda (po ocu), Živojin, bio je kapetan u balkanskim ratovima i u prvom svetskom, pa je iz mačvanskog sela Ševarice premešten po službenoj dužnosti u daleki Pirot. Tamo je poginuo, braneći pirotsku crkvu od Bugara. Ivanov otac se vratio u Mačvu posle drugog svetskog rata, 1948., i doveo je u Šabac Ivana, njegovog tek rođenog brata i majku. Kao tinejdžer krajem 50-ih godina postao je zaljubljenik u rock’n’roll muziku koju je slušao na Radio Luksemburgu. Tokom ranih 1960 – ih postao je obožavatelj bendova The Beatles i The Rolling Stones te strastveni kolekcionar rokenrol ploča iako još nije imao gramofon. U početku, bilo je nesuglasica s lokalnim organima vlasti (u to vreme u nas je rnr bio zabranjen). Kada je u Domu omladine osnovan Klub mladih stvaralaca Glišić je bio prvi predsednik. Osnovan je Zavičajni klub studenata, slikarsko – pesnička grupa „Boje i reči“, pokrenuta četiri časopisa za mlade, osnovani su rok bendovi „Čivije“, „Slatki limunovi“, „Baš čelik“.
U tim ranim godinama nastaje i prvo Glišićevo književno delo „Jer znala je mama mene će skrckati levi elementi“ 1968. ali niko nije smeo da ga objavi jer je Ivan opisao dogodovštine u tadašnjem rokenrolu. Peca Popović je hteo da je 1975. objavi u ediciji Džuboksa. Vlasti su reagovale, rasturile štamparski slog i u Džuboksu se pojavilo samo pola jednog poglavlja. Knjiga je konačno objavljena 1987. u izdanju Slobodana Mašića. Režiser Želimir Žilnik je nameravao da po jednoj njegovoj knjizi snimi film „Rokenrol ratnici“ ali rat je to omeo.
U maju 1967. dobija prvu nagradu Jugoslovenskog Instituta za film, za scenario dokumentarca Mladi Jugosloveni 47/67.
Ivan Glišić svoj rad usmerava na Zagreb i na saradnju s bendom „Roboti“ i „Njeels of fire“, basiste Rajmonda Ruića. Ruić, kao kompozitor, Glišić, kao tekstopisac, uzdrmali su tadašnju Yu rock scenu svojim hitovima u interpretaciji Josipe Lisac, Darka Domijana, Dalibora Bruna, benda Tajm. Glišić se uključuje i u ekipu Nikole Karaklajića, voditelja „Veče uz radio“ kultne emisije Prvog Programa Radio Beograd. S Mišom Aleksićem, basistom Riblja Čorba, i s organistom Lazarom Ristovskim autor je himne za ovu emisiju, a snima i singlove s mladim beogradskim i šabačkim rok bendovima. U „Džuboksu“ je bio urednik za rok poeziju.
Zagrebački rok časopis Pop ekspres dodeljuje mu Zlatnu liru za pesmu Trenutak sreće. Iste godine, na Takmičenju muzičke omladine Evrope u Burgasu, osvajaju Zlatnog Orfeja pesmom Zamak od lišća, koju je pevala Josipa Lisac. Glišić i Ruić snimaju s Josipom Lisac singl Veče u Luna Parku, nagrada publike, 1972., na festivalu časopisa Vikend. A sa Darkom Domijanom tridesetak singlova, među njima i kultnu rnr baladu Ulica jorgovana, i lp Pastir kraj vatre. Ovaj album doneo je Glišiću zvanje najboljeg tekstopisca u Jugoslaviji 1974/5. Glišić je pisao i za druge bendove i pevače.
Projekat „Lomio sam vetru krila“ je portret jednog od najvećih savremenih šabačkih knjižnjvnih stvaralaca Ivana Glišića. Harizmatičnom čoveku koji ove godine puni 80 godina a živi život sa dušom dvadesetogodišnjaka. Šabački andergraund književnik, profesor, intelektualac, slikar, novinar, panker, anarhist. Poznat najpre kao tekstopisac hitova zabavne muzike sedamdesetih i koji je još od pojave pank scene sredinom 70-ih, postao jedna od najvažnijih ikona tog pokreta na prostorima bivše Jugoslavije.
Tih sedamdesetih godina je Jugoton plaćao Šapčaninu Ivanu Glišiću nedeljnu avionsku kartu od Beograda do Zagreba i natrag, otvoreni račun u jednom od najluksuznijih zagrebačkih hotela i najbolje termine za snimanja. Svakog ponedeljka do podneva Ivan je stizao u Zagreb, svakog petka do večeri Ivan se vraćao u Šabac.
Ivan Glišić je autor mnogobrojnih književnih dela proze, poezije, eseja… Dobitnik je raznih nagrada i priznanja. Glišića ima u knjigama: Ko je ko u Srbiji – 1995/6/7; Leksikon pisaca Jugoslavije, Milisava Savića; Yu rock, Petra Janjatovića, Rečnik grafita, mr Radomir Đorđević…
Dejvid Stoun, američki filozof i multimedijalni umetnik preveo je na engleski Glišićeve knjige: Klub belih miševa, Šljamhaus, Majka Zemlja, Žuti ker, Lorka je umro od ljubavi…
Pojavom panka, Glišić polako postaje kamen temeljac našeg andergraunda, ne samo svojim fanzinima, nego prvenstveno, samizdat i nonprofit, kultnim romanima.
Objavio je preko osamdeset knjiga.
Projekat “Lomio sam vetru krila” je sufinansiran iz Budžeta
Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Organa koji je dodelio sredstva.
