Dobri primeri Šapca /2/
U ove vrele dane za mnoge gradove i naselja veliki problem je nedostatak pijaće vode. Priroda se na svoj način okrenula prema ljudskom nemaru i arčenju, a primera radi ovog leta je najveća italijanska reka Po, samo na svom ušću snizila vodostaj čak za sedam metara. Ovde u Srbiji nekako nesuvislo rasprodata su velika milenijumska izvorišta i rezervoari čiste pijaće vode. Šabac ima tu sreću da za potrebe vodovoda crpi po 300 litara čiste pitke vode u sekundi iz tzv. „drinske žice“. Mogućnosti su i duplo veće, ali za sada nema iskazanih potreba, mada bi uz određena ulaganja to moglo biti izvorište za daleko veća područja. Međutim, tu su se već isprečili prodavci tog bogatsva, jer projekat Rio Tinta u Jadru, po stručnom mišljenju, uništio bi tu prirodnu blagodet, a već za desetak godina voda će biti skuplja od nafte, i mnogo čega drugog u svetu. Na primer, Los Anđeles se snabdeva iz izvorišta nekoliko stotina kilometara udaljenih. S tim u vezi je i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu, podignuto uz pomoć Evropske unije, a kapaciteti su dovoljni za grad od 80.000 stanovnika. Tako prečišćena voda je 40 odsto čistija od savske vode. Nažalost, u Srbiji su ovakva postrojenja retkost, pa ga nema ni dvomilionski Beograd. I to sve u državi gde postoji više od tri miliona septičkih jama, gde nedostaje kanalizacija i gde se nedovoljno vodi računa o vodnom bogatstvu. Decenijama se priča i o sistemima za navodnjavanje. Tu je Srbija na samom dnu, a ti sistemi bi doneli udvostručenje poljoprivredfne proizodnje. Tako jedna Holandija, sa oranicama kao u Vojvodini, i sa za poljoprivredu lošijom klimom, ima izvoz od stotinu milijardi evra iz agrarne proizvodnje. U Šapcu je bio pripremljen projekat da se deset pa i 20 hiljada hektara u Mačvi i Posavini navodnjava „kap po kap“. To je najbolji način za prirast biljaka, a pogotvo u vreme velikih suša jer je jasno da smo dobili novih 50 dana leta i grčku klimu. Takođe, na ovaj način se štedi voda i njome racionano raspolaže, a posledice nebrige su već dobrano vidljive.
U toj sferi je i redovno sakupljanje otpada i smeća, jer nemar i divlje deponije dovode do zagađenja podzemnihg i nadzemnih vodotokova. Šabac je uspeo da organizuje sakupljanje otpada na celoj teritoriji, i iz pedesetak sela, ali ostao je još jedan važan korak koji se primenjuje u razvijenim zemljama. Tamo se oko 90 odsto otpada reciklira ili koristi na neki drugi način. Međutim, nedostaje ona primarna separacija otpada u domaćinstvima, a tu više od polovine pripada tzv. organskom otpadu. Već su ekolozi izračunali da smo ovih dana uzraubovali celu planetu koliko je potrebno za godinu dana, a onih nekoliko meseci nakon toga su već nesamerljive štete po priordu, a naravno i za potonje generacije.
D.E.
