BOGATIĆ – Poljoprivredno središte Mačvanskog okruga, nije selo, nije grad, taman po meri. Udaljen skoro ravnomerno od Šapca, S. Mitrovice, Bijeljine… Loznica se malo “izmakla”, ipak Loznica pripada Jadru, ali je Drina spona neprekidiva.
Tačno polovinom dvadesetog veka, Bogatić dobija i amatersko pozorište i to sa Nušićevim “Sumnjivim licem”… kreće kulturna scena da se množi raznim sdržajima i da opstaje uprkos izazovima.
Možda ima i onih koji ne znaju, ali u Bogatiću žabe krekeću i u sred zime, kad im vreme nije, jer imaju toplu vodu i može im se. Topla voda je neiskorišćena, jer u ovoj državi samo se prijatelji iskoriste i odbace, a prirodni resursi propadaju, takav nam je usud.
Grupa mladih i manje mladih ljudi organizuje, 2012. godine, manifestaciju pod nazivom “KURUZ BAL” i na mišiće dovodi rok sastave u Bogatić iz Beograda, Šapca, Srema, Semberije, Slavonije… i publika se okuplja u predivnom ambijentu u parku KOC-a, sve je kao EXIT u malom. Traje KURUZ BAL osam godina, a onda KOVID, KO NE VID i pauza koja traje. Da li je korona dobar izgovor da se nešto, što se ne dopada nekom skine sa programa, po cenu kvaliteta i turističke ponude. Da li će neko da prestane i sa “proizvodnjom” pozorišnih predstava, jer ko zna šta može da bude poruka?
Kuruz bal se održavao 1. i 2. jula, a to je baš sad.
