Edukacija nastavnika za medijsku pismenost je sistemski problem, a jedno od rešenja jeste uvođenje predmeta medijska pismenost na svim fakultetima gde se edukuju budući nastavnici, jedan je od zaključaka konferencije „Mogućnosti primene medijske pismenosti u nastavi“ koju je Novosadska novinarska škola održala juče EU info centru u Beogradu.
Ovaj predlog odnosi se na inicijativu da se medijska pismenost u školama ne izučava samo u okviru jednog predmeta, nego da se tome pristupi kroskurikularno.
„Naš predlog je da se uz obavezno sticanje bodova iz pedagoških, psiholoških i metodičkih oblasti, uvede slična obaveza i iz oblasti medijske pismenosti“, navela je Milica Janjatović Jovanović iz Novosadske novinarske škole koja je i autorka Predloga praktične politike: edukacija prosvetnih radnika za implementaciju medijske i informacione pismenosti u obrazovni sistem.
Nataša Anđelković iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) smatra da je sistemska obuka nešto o čemu mora da se razgovara na nivou Ministarstva prosvete.
„Interesovanje postoji, sad je samo pitanje formata i obuhvata. Pretpostavljam da to može da se radi po lančanom sistemu – prvo obuka za trenere, a onda oni lančano obučavaju druge polaznike“, navodi Anđelković i napominje da se trenutno razgovara o tome da se na master programima uvedu i bodovi iz medijske pismenosti, a iako smatra da to neće trajno rešiti stvar, veruje da bi bilo od velike pomoći.
Kada je reč o ulozi organizacija civilnog društva u edukaciji nastavnika u ovoj oblasti, Janjatović Jovanović smatra da one u tom procesu mogu biti samo podrška – izlaziti na teren, sprovoditi edukacije i istraživanja, ali da, usled projektne ograničenosti, ne mogu pružiti adekvatan odgovor na potrebe svih nastavnika.
Ko može, a ko treba da predaje izborni program Jezik, mediji i kultura
Na konferenciji je bilo reči i o izazovima kada je reč o nastavnom kadru koji sprovodi izborni program Jezik, mediji i kultura, koji od školske 2018/2019. godine postoji u pojedinim gimnazijama u Srbiji.
„Realizacija programa Jezik, mediji i kultura, mada to važi i za ostale predmete, u najvećoj meri zavisi od entuzijazma nastavnika, odnosno zainteresovanosti i osećaja za taj program i sposobnosti da radi na mentorski način sa učenicima“, smatra Nataša Anđelković iz ZUOV-a.
Nastavnik informatike u OŠ Đura Jakšić u Beogradu Vladislav Stojičić navodi da se ne možemo oslanjati samo na entuzijazam nastavnika kada je reč o uvođenju MIP u škole, već da ih je potrebno i motivisati na različite načine.
„Entuzijazam na prazan stomak neće. Materijalna motivacija i administrativno rasterećenje neki su od najvažnijih koraka“, zaključuje on.
Za sada predmet Jezik, mediji i kultura mogu da predaju nastavnici maternjih i stranih jezika, kao i oni koji predaju Sociologiju i Psihologiju. Budući da taj nastavni kadar nema potrebno medijsko ili komunikološko predznanje koje je potrebno za sprovođenje programa Jezik, mediji i kultura, grupa profesora sa medijskih studija sa Filozofskog fakulteta u Nišu odlučila je pre nekoliko godina da kroz projekat Medijska pismenost za nastavnike sprovede neformalne edukacije onima koji predaju ovaj predmet kako bi stekli neophodno znanje.
Marija Vujović sa Filozofskog fakulteta koja je radila na ovom projektu smatra da taj predmet, ipak, treba da predaje neko ko ima komunikološko predznanje.
„Prosvetni glasnik je objavio da sada prvi put mogu institucionalno da uđu u obrazovanje diplomirani novinari. Možda je jednostavnije rešenje da diplomirani komunikolozi ili žurnalisti osvoje neophodne PPM kredite i sa tim kreditima i master diplomama novinara ili komunikologa da oni onda drže medijsku pismenost u osnovnoj i srednjoj školi“, zaključuje Vujović i dodaje da obrazovnom sistemu u Srbiji trebaju krupne izmene i da medijska pismenost tu treba da nađe svoj put.
„Svi se nadamo da će naša deca od vrtića učiti o medijskoj pismenosti. Mnogo smo lako dozvolili da građanstvo i mladi ljudi budu izmanipulisani. Medijski opismeniti mlade ljude je ključno i strateško pitanje.“
„Jezik, mediji i kultura treba da pređe iz izbornog u obavezan predmet i da u narednih pet godina bude jedna od glavnih stvari u obrazovnom sistemu,“ smatra Marko Krstić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koji trenutno sprovodi istraživanje o medijskoj pismenosti i medijskim navikama gimnazijalaca u Beogradu.
Učenike treba saslušati i sa njima otvoreno razgovarati
„Moramo da prestanemo da razmišljamo na paternalistički način, da država uvek zna bolje od svojih građana i da krenemo u susret našim gimnazijalcima. Važno je da mi prihvatimo njihov model komunikacije, da bi ona bila dvostrana i da od njih čujemo šta je to što oni žele od nas, a ne da im stalno mi pričamo šta oni treba da urade“, napominje Krstić.
Vladislav Stojičić sproveo je nedavno projekat „Korak ispred veštačke inteligencije“ tokom kog je sa učenicima osnovne škole na praktičnim primerima pokušao da dođe do odgovora na pitanja koja je kao nastavnik informatike često dobijao – kako algoritam razlikuje dobro od lošeg ili, na primer, zašto nam se na društvenim mrežama prikazuju reklame za proizvode koje nismo pretraživali već smo samo razgovarali o njima. On navodi da se on za ovaj projekat nije pripremao jer je njegova edukacija, njegovo celoživotno učenje.
„Ja nemam taj odnos da se iščuđavam šta deca slušaju i gledaju. Osnova na časovima digitalne pismenosti odnosno informatike je da otvoreno pričamo o sadržajima koje oni gledaju“, navodi on.
Modele neformalnog obrazovanja primeniti na formalno
„Pristup u neformalnom obrazovanju je po mom mišljenju pun pogodak i voleo bih da škola tako izgleda“, navodi Uglješa Surdučki, učenik druge godine Ekonomske škole u Bečeju i član Bečejskog uduženja mladih. On dodaje da u školi nemaju priliku da se obrazuju u oblasti medijske pismenosti i to vidi kao veliki propust.
„Ja sam učenik ekonomske škole i mi nemamo mogućnost da pohađamo predmet kao što imaju gimnazijalci i to mi je krivo. Mislim da je to potrebno bez obzira na to da li ćemo biti pretrpani. Važno je da prepoznamo prave informacije, da znamo kome možemo da se obratimo ukoliko sumnjamo u nešto“, zaključuje Surdučki.
Gordana Adamov iz Bečejskog udruženja mladih navodi da BUM godinama unazad nastoji da pruži kvalitetnu neformalnu edukaciju mladima iz lokalne zajednice o temama koje se u školama retko ili nikada ne pominju.
„Mi imamo podkast Bumovanje, koji vode mladi i dovode mlade goste iz različitih oblasti. Mi jesmo novinari, ali niko neće bolje kreirati sadržaje za mlade od mladih, zato je bolje pustiti njih da se sami izraze i bolje iskomuniciraju sa svojim vršnjacima nego što bismo mi to uradili“, navodi ona i dodaje da mladi snimaju emisije o aktivizmu, zaštiti životne sredine, sportu i da je to odlična osnova za razvoj medijske pismenosti u manjoj lokalnoj zajednici kao što je Bečej.
