Dragi moji,
pozni prolećni dani, uvode nas u vrelo leto, dugo i pretoplo, jer već sada su dani i noći praktično tropski. Sve se kuva kao u loncu, ispod poklopca. A mi, kolektivno anestezirani i uplašeni, jer svi vidimo i osećamo, da nam se ne piše dobro. Izbori su bili, ali još nisu prošli, ponavljaju se u nekoj zabiti, a to znači da mi ni Skupštinu nemamo… Vlada je u tehničkom mandatu, praktično ni nje nema… Knjiga je uobičajeno spala na jednog čoveka. Njemu je, pre neki dan, i ona raspuštena Skupština overila novi mandat… U međuvremenu smo raspolućeni i sluđeni, jer preti nam najgora zima od svih zima od 1944. pa na ovamo (ima li ikoga u Srbiji da se seća kakava je bila zima te 1944.g.??? i zašto je, baš sada pominje predsednik???). Da li je tada bilo šećera? Da li je bilo struje? Da li je bilo nafte i benzina? Da li je bilo brašna i hleba? Da li je bilo ičega sa hlebom? Da li je bilo rijalitija? Da li su zapadnjaci, ali i Rusi, pretili sankcijama, onoj Srbiji i onoj Jugoslaviji? Ne znam, verovatno je sve to bilo isto ili slično… Mada rijalitija, siguran sam, nije bilo, jer nije postojao Željko i ružičasta televizija… nije bilo ni televizije, inače bi možda i tada bio neki roze medijski tajkun, koji bi trovao omladinu, i one, nešto starije, verovatno nekim zapadnim lilihipima i šećernim vodicama… Neuporediva su vremena bila ta 1944. i ova 2022. godina… Možda se po nečemu i mogu uporediti, ali o tome neki drugi put… Pa zašto onda nama predsednik preti da nas čeka baš 1944. godina??? I čemu onda sve to hvalisanje i priče o ekonomskom tigru i nikad većem rastu Bruto društvenog proizvoda… Koliko je sve to relativno, pokazuje to da smo mi, ovakvi kakvi smo, danas, među najsiromašnijim u Evropi… iznad nas su čak i Belorusi, Crnogorci i Bugari. Ako politikom koja se trenutno vodi, ubrzo postanemo balkanska varijanta Belorusije, (mada se ne graničimo sa Rusijom, što nije isključeno kako se stvar sa njima i Ukrajinom razvija), a kako je krenulo sa Izborima, Skupštinom i Vladom, onda barem o energentima nećemo razmiljati. Biće ih koliko hoćemo. I struje, i gasa, i nafte i benzina… Da li će biti ostalog, ne znam?… Pokazaće vreme… Ako se po današnjem vremenu nešto ukazuje, ukazuje se tako nešto… ili slično tome.
Zima je još daleko, i ko zna šta će se do tada izdešavati i kako će se sve izokretati i na koju stranu. Zato, Savet svima koji žive u Srbiji, na ovaj današnji dan, je sledeći: verujte samo sebi i svom osećaju… Nikome drugom, ma ko to bio… Samo sebi. I tako se ponašajte. Siguran sam da nećete pogrešiti i da će Vam zima 2022. na 2023.g. biti ugodnija i lepša od one ozloglašene 1944.g… Nije tu išta uporedivo… I mi i oni, znamo zašto.
Sve Vas volim i pozdravljam.
