Dragi moji,
nije lako ovih dana Srbin biti. Pogotovu ako ste na vlasti. A takvih nije malo. Muke su stisle sa svih strana. Rusija, koju ovi nose u srcu, povela je rat protiv Ukrajine iza koje je stao zapadni svet, NATO i Evropska unija, kojima je tata preko Atlantika, a koje ovi nose u džepu… I sad, oni koji su uložili i ulažu u Srbiju, koja je tobože na nekom putu ka uniji, pritiskaju i prete, da i Srbija uvede sankcije Rusiji, a što znači da puca sebi u nogu… jer gas i nafta su u rukama Rusije i njihove firme koja je onomad dobila našu naftnu industriju na „poklon“… To je samo jedna strana problema… Druga je vezana za inflaciju čija je spirala zahvatila Srbiju i kojoj se kraj ne vidi… Stranački „kadrovi“ su doveli na niske grane Elektroprivredu Srbije, uvoz struje je realna potreba… A posle leta, baš uvek, za inat, dolazi zima… duga i hladna… Stručnjaci predviđaju veliko poskupljenje struje, a to će onda, baš kao i nafta i benzin, povećati i sve ostale cene, od hleba do kućne hemije… Ekonomski tigar, kako su ga vladajući nazvali, sad je, očigledno je, zanemoćao i postao mala maca, kojoj će nacrtati šare da liči na zver… Spopalo kuso i repato na vlast, i Nemci i Amerikanci… žuri im se da posle Briselskog sporazuma, kojim smo Albancima predali sve poluge države, Srbija, čitaj vlast, potpiše i formalno priznanje, jerevo, kažu, vaš Putin vas je izdao, pa kaže Americi i NATO-u, Donbas danas i Krim onomad, su kao Kosovo… Ono nije Ukrajina, ovo nije Srbija… Jasno kao dan… “Ako ne uradite, mi ćemo vam uraditi… ma šta vam nećemo, imamo čitav aresnal sankcija“… I kuda god jadni Srbo da kreneš, a da te ne ohlade i ne pritisnu, da te ne sankcionišu i prete ti, kao što su u skoroj prošlosti već radili… A Srbi zaćutali… Kao u mišjoj rupi. Spolja NATO, Ameri, Nemci, Rusi, sva moguća sila sveta, pomoći niodkuda i niodakle… I kineski brat Si zanemeo… Daleko je Kina… od očiju, a izgleda i od srca… Oni ne grle i ne ljube tri puta, oni samo par puta učine poluzagrljaj… Polu-zagrljaj i polu-prijatljstvo… polu-pomoć…
Od 2012.g. Srbijom se ori i vijori samo jedan poklič, jedna zastava i jedan stegonoša… Prate ga svi mediji, ovakvi i onakvi… Hvale i uzdižu do božanskih visina… I samo jedan čovek se pita i jedan čovek odlučuje… Danas, izreče se, da bi u ovakvoj situaciji, nevolji i zlu, mukama koje su nastale, pozvao i anesteziranu srpsku opoziciju u pomoć… Da ih pita šta im je činiti i kako stvar razrešiti, a da brod prođe kroz oluje i uragane neoštećen… pri čemu predviđa najgoru zim, u ikada, bez gasa za grejanja, struje, ali i hrane… Milina… Ajde srpska opozicijo, sad se pokaži, da čujemo i vidimo kako ćemo i kuda dalje… Rešenje svakako postoji. Gde su nam ti silni prijatelji, koji nas toliko vole i obožavaju… da nam sad pripomognu, ako ništa da se na nas obvako priklještene, barem ne ljute i da nam ne prete… Može li se to… Može… Diplomatska ofanziva svih i svakoga… Mora doneti rezultat… Mora… Ili… biće užasno… Zato, bez sujeta, bez podela… Takav je trenutak u ovoj svetskoj istoriji…
Sve Vas volim i pozdravljam.
