Učio si me da u ovakvim danima nije dobro prepustiti se patnji i dozvoliti da preplavi tuga. Znam da si sada, Vladiko, u srećnijim, nebeskim svetovima, u Rajskim vrtovima, uz Gospoda, svog brata Savu i sinovca Dragana, ali sam ja – grešni mirjanin – samo čovek, Vladiko, koji je čvrsto verujući postao zahvaljujući Tebi i kćeri Mirjani, i ne mogu ovog puta u celosti da ispoštujem tvoje pouke. Oprosti Vladiko, jer si jedan od najvećih duhovnika u srpskom i svekolikom pravoslavlju, jer si Čovek čija su dobrota, blagost, skromnost i ostale vrline, nadaleko, širom sveta,poznate; oprosti mi što toliko nedostaješ.
Danas si, na Svetog Savu, u Bogoštici, rođen nekoliko minuta posle brata Save. Danas ćete u miru Božijem zajedno proslaviti rođendan. Večnaja pamet!
Večno zapitan čime sam zavrednovao ogromnu čast da mi baš Ti, po mnogo čemu jedinstveni Vladiko, budeš kum,
Dragan S. Filipović
