Puno je u Srbiji vrednih i uspešnih đaka, uprkos svim preprekama koje ih u ostvarivanju željenog prilično ometaju. Kao i profesora i roditelja koji pomažu koliko mogu i umeju. Valjana i uspešna škola sigurno ponekad ohrabruje i najveće pesimiste.
Ali i neuspeh je neizbežni pratilac naših života.
Umesto da energiju trošimo u koračanju putevima uspeha, često se ona previše koristi za pravdanje neuspeha i traženje krivaca.
Đacima su, uglavnom, za neuspeh krivi nepravedni i prestrogi profesori, pa i nedovoljno brižni roditelji.
Roditeljima ti isti profesori, nekima i đaci, pametni i sposobni, ali koji ne uče koliko bi mogli.
Profesorima đaci, kojima kao da i nije stalo do škole, a ni njihovim roditeljima.
Sve mi ovo pomalo liči na komični i svima smešni Nušićev opis prikaza istovremenog okretanja Meseca oko sebe i Zemlje , i Zemlje oko sebe i Sunca.
Primećuje se da u prethodnom zapletu niko od aktera nije prihvatio svoj deo krivice. Pa i da jeste, čini se da to mnogo ne pomaže.
Situaciju dodatno komplikuje i utisak da je društvu u kome živimo škola samo na papiru “delatnost od posebnog društvenog interesa”.
Možemo li bolje?
Naravno da odgovor nije ni malo jednostavan. Potrebno je mnogo stručnih i dobronamernih ljudi da bi se problem rešio. Ovde bih skromno ukazao samo na jednu kockicu u mozaiku rešavanja.
Institucionalno upitajmo đake šta bi oni učinili da su profesori ili roditelji i nastavimo istim krugom kao na početku priče. Naravno u istim okolnostima i sa iskrenom željom da se neuspeh pretvori u uspeh.
Profesori da kažu šta bi oni kao đaci tražili od svojih profesora, kao nešto što može bolje.
Đaci da kažu šta bi oni kao profesori tražili od svojih đaka, u nekim od situacija koje tenutno nisu dobro rešene.
Mislim da naše društvo, na putu ka željeno boljem, mora da odraste, a da je neizbežni deo tog odrastanja dijalog koji je, na svim nivoima, maksimalno suspendovan, kao i prihvatanje navedene hipotetičke zamene uloga.
Nekome će se sa pravom učiniti da se ovim empatiji daje preveliki značaj, ali sigurno nikako nije dobro ni to što smo je trenutno toliko zaboravili i zanemarili.
