Jedan od najpoznatijih obućara u Šapcu
Stari zanati kao da polako odumiru. Među njima je i obućarski, koji je nekada bio cenjen i poštovan. Retke su zanatlije koje mogu da žive od svog rada. Jedan od njih je Živoslav Žića Pavlović iz Šapca, koji već pola veka čuva obućarski zanat od zaborava.
„Nije mi teško da radim, ja volim ovaj posao. Pre par godina, gledao sam kroz prozor radnike koji su zidali zgradu preko puta moje radionice. Kiša, sneg, hladno ili vruće, oni napolju, vuku kante, malter, a ja sedim u mojoj radnji, fino mi i toplo, polako popravljam obuću“, počinje priču obućar Živoslav Žića Pavlović.
A toplo i fino nije bilo oduvek. Početak je bio težak a put obućara trnovit. Pre pedeset godina, došao je u Šabac kod jednog majstora da uči zanat. Nije uvek bilo posla, radio je i mnoge druge stvari.
„Šta ja znam, bilo je teško. Došao sam sa sela, iz Trbosilja. Došao sam u Šabac pešice 40 kilometara. Nisam tada znao da vozim ni bicikl. Kasnije sam položio za auto, jedno vreme mi je bila želja da vozim i autobus, zato što sam želeo da putujem, da vidim sveta, ali eto postao sam obućar“, navodi Žića.
Krpice, flekice, đonovi, pohabana koža, tašne kaiševi… Majstor Žića sve popravlja. Nema ni predstavu koliko je hiljada pari obuće do sada popravio.
„Uopšte ne mogu ni da pretpostavim koliko sam obuće do sada popravio. Dnevno to bude oko 20 – 30 pari. Nekada kada baš imam dosta posla, pogledam na moju policu gde pakujem obuću za popravku koju mi donesu, prebrojim i vidim da ima preko 30 pari. Nekada sve to uspem da popravim za jedan dan. Naravno, zavisi i od zahtevnosti posla, ako su flekice, to ide brzo, ali ako treba nešto da se šije ili menja đon, onda mi treba mnogo više vremena“, navodi majstor Žića.
A da biste bili poznati po svom zanatu kao Žića obućar, morate da budete dobri sa mušterijama. Ovom veštom zanatliji, to očigledno ide od ruke.
„Nema mnogo obućara, zbog toga sam poznat. Ali i ja volim sa ljudima, ja volim sa svakom mušterijom da se ispričam, volim ljudima i da učinim. Mnogo obuće sam popravio na veresuju, nikad mi nisu ni platili. Nikad se ni na koga nisam naljutio. Znate kako, kada nekom dobro činiš, dobru se i nadaj. Ja sam pre popravljao obuću pa sednem na bicikl i razvozim mušterijama. Jednog čoveka sam tražio nekoliko dana, samo da mu vratim par cipela“, ističe obućar Žića Pavlović.
Hiljade Šapčana prošlo je kroz obućarsku radionicu od samo nekoliko kvadrata. Sva imena stalnih mušterija Žića čuva u notesu, a prepoznaje ih po profesijama.
„Imam ovu svesku gde pišem imena stalnih mušterija. Na primer, na dve stranice mi piše majstori, tu su svi majstori koji donose obuću, zatim evo medicinske sestre, evo i doktora, mnogo doktora je prošlo kroz moju radionicu. Mogu da kažem da je većina doktora iz bolnice kod mene bila makar jednom“, objašnjava Žića Pavlović.
Nakon pola veka radnog staža, Obućar Žića ne odustaje te se priprema za prelazak u novu veću radionicu.
Đ. Mijailović
