Postavlja se pitanje koga naša omladina, pa i društvo u celini, najviše voli i poštuje, i zašto.Čitaoci u dijaspori rekoše mi da su i tamo negde sadržaji ove kolumne takođe aktuelni. Otpratio sam i neke emisije i pročitao tekstove o prosveti zemalja u okruženju. Isto. Ponešto je barem slično.
Odgovor na prvi deo pitanja je da su, verovatno, to vrhunski sportisti, poznati muzičari i pevači, legendarni glumci kultnih filmova… . Dalje ne bih širio spisak , da ne postane previše ozbiljno.
Drugi deo, zašto? Pa za trenutak smo u čarobnom svetu najvećih pobeda, nezaboravnih i nenadmašnih muzičkih numera ili svega onoga što se zove “kao na filmu”. Što smo dalje od sebe u realnom, svakodnevnom životu, to nam je svet naših junaka sve nasušniji i draži. Naši junaci su uspešni, bogati i srećni. Umesto nas, kad i ako već mi većinom nismo.
Primetili ste da i na drugi deo pitanja namerno dajem samo deo odgovora, uslovljen prvim.
Možemo li bolje?
Nema ama baš ništa loše u tome što poštujemo one koji su velikim radom i trudom postali slavni i bogati.To su i zaslužili. Ipak i poštovanje je potrošno i konačno. Nismo li, poštujući te velike i slavne, zaboravili rudare i anonimne dežurne lekare. Ili električare, koji u nekoj planinskoj zabiti na minus dvadeset stepeni Celzijusa, u novogodišnjoj noći pokušavaju da poprave kvar i osvetle tek desetak trošnih i raštrkanih kuća.
Čitajući Tolstojev “Rat i mir” saznao sam da je Napoleon danonoćno bdio nad vojnim mapama. Kutuzov je spavao i ipak dobio rat. Ratove ne dobijaju generali, nego armije običnih, hrabrih i veštih vojnika. Tako barem piše i u to veruje veliki Lav Nikolajevič Tolstoj.
U sistemu vrednosti svakog društva prisutni su idoli. Neizbežno. To nije dobro toliko koliko se time zanemaruju svi ostali. Koji se sami sebi učine malim i beznačajnim. Škola bi možda mogla da posveti malo više pažnje i vremena analizi i rešavanju navedenog. Na primer na časovima građanskog vaspitanja i odeljenjske zajednice. Bilo bi zanimljivo čuti šta o ovome misle odgovorni i dobronamerni učenici. Nakon sprovedenih anketa i objavljenih rezultata na republičkom nivou.
Za kraj, primetimo da škola ne može i ne sme biti jedino prozvana, a ni odgovorna za sveprisutnu dnevnopolitičku zloupotrebu nečijih velikih i svakako uvek dobrodošlih uspeha.
