Rijaliti Srbija
I konačno je stiglo pismo (a dok nije stiglo živi bili nismo) od evropskih posrednika između naše vlasti i naše opozicije (ljubi ih sve majka) a glede dijaloga o izbornim uslovima. I naravno da je to pisanije prvo dopalo šaka Ivici Dačiću kao predsedniku Narodne skupštine a odmah potom i glavnokomandujućem Aci (Srbinu) Vučiću da ovaj te inače benigne predloge evroparlamentaraca o poboljšanju svega vezanog za izborne radnje doradi po svojoj meri. Ipak, između ostalih naprednih tutumraka, javila se i legendarna budaletina, poslanik SNS-a, Orlić i uzviknula : to je spisak lepih želja Dragana Đilasa! A s druge strane baš taj Đilas je kao iz topa ispalio da je „dokument“ neprihvatljiv za opoziciju i da ga niko ko je iole pri zdravoj pameti neće potpisati. „Evropljani“ su pak pomirljivo rekli da je taj „papir“ tek predlog za diskusiju. Dok veme neumitno curi a izbori dogodine su već na vidiku. Lepo su izaslanici evropskog parlamenta pobrojali šta sve u Srbiji ne valja a tiče se izborne procedure, medija i opšte (zagađene) atmosfere u društvu ali nisu ponudili nikakva rešenja. Kao, do toga će se doći razgovorima vlasti i njenih oponenata. Razgovorima!? Jedini razgovor ili dijalog u ovoj zemlji vodi Vrhovnik sa samim sobom i javno i tajno. Njemu ne treba sagovornik, on je vrhunski majstor u disciplini – uradi sam. A bezveznjake iz svoje stranke koje šalje na kaobajagi sastanke sa opozicionim predstavnicima i evropskim posrednicima niko normalan i ne uzima za ozbiljno. Kao da se oni za bilo šta pitaju. Dobiju naređenje iz Jedne Glave i njihovo je samo da bespogovorno pristupe izvršenju. I cela ta šarada o dijalogu između političkih čimbenika u Srbiji o tome kako popraviti uslove za izbore(a zapravo poštovati postojeće zakone i Ustav) je toliko nezanimljiva građanima zemlje na brdovitom Balkanu da malo njih ima bilo kakvog pojma šta se dešava niti ih interesuje. Ljudi, oni obični-narod, ne znaju gde im je dupe a gde glava. Krediti stigli na naplatu (već je mnogima preselo onih nedelju dana letovanja u Grčkoj sa sve zemljotresima, požarima i koronom), deca krenula u školu dal’ regularno dal’ onlajn ili, kako to kod nas često biva, malo ovako a malo onako (ima se, može se), planetarni virus u nas preuzima strategiju roja skakavaca – naneti ogromnu štetu i hrliti dalje, cene svega i svačega skaču kao da su na ekstaziju, leto prolazi a depresija kuca na vrata i nemir se uvlači u kosti i još samo „večni“ rijaliti na ružičastoj TV drži glavu naroda iznad vode. Hleba i igara – baš originalno, ali uspeva skoro uvek.Ali, šalu na stranu, ko je to ikad video bilo gde u svetu da građani preko svojih predstavnika a koji su u opoziciji aktuelnom režimu pregovaraju sa tim režimom koji je u stvari mafija kao vlasnik države i svih njenih institucija a u isto vreme i gospodar života i smrti tih istih građana. Mafija ima sve u svojim rukama : vojsku, policiju i parapoliciju, pravosuđe gotovo u celini, finansijska sredstva u neograničenim količinama, medije skoro sve, praktično jednopartijski parlament preko svog političkog krila SNS kao i „prave“ kriminalce kad baš zagusti, da pretuku koga treba, polome i razruše šta treba a bogami ‘oće i da ubiju. Baš idealni partneri za dijalog o bilo čemu a pogotovo o izbornim uslovima. Oni (naprednjaci, mafija) jesu na prevaru putem izbora došli na vlast ali na taj način neće vala majci i otići. Ne biva. I to znaju i ove (i mnoge druge) evropske face koje se kao medijatori bave našom „situvacijom“. A bave se kao hobijem, usput, levom rukom. Jer, briga njih, neće oni živeti u Srbiji, šta njima znači da li ovdašnji građani imaju demokratiju, ljudska prava, medijske slobode, standard života dostojan jedne (ipak i uprkos svemu) evropske države kad ni sami stanovnici te „evropske države“ ne haju previše za to. Kao u onom vicu: …zaplivaj malo i sam. Postavlja se međutim pitanje, ako ne može milom može li silom? Razgovori, pregovori, dogovori , svo to nadmudrivanje s đavolom neće, izvesno, dovesti ni do kakvih rešenja koja bi išla u pravcu normalizacije prilika u društvu. Naprednjaci na čelu sa Jednim i Jedinim neće dozvoliti da izgube vlast ni u mesnoj zajednici u nekoj vukojebini a kamoli u Beogradu (a o republici nema ni pomisli) i učiniće sve što mogu (a mogu šta god im padne na pamet) da zadrže sve ono pokradeno i oteto od građana Srbije u proteklih deset godina. Opozicija oličena u političkim partijama, zelenim pokretima i progresivnim nevladinim organizacijama je pred čuvenim izborom (srpski vekovni specijalitet) tamnog vilajeta : izaći na nameštene i samim tim neregularne izbore pa se posle poraza na istim kajati ili ne izaći bilo bojkotom ili „ulicom“ pa se posle očekivanog neuspeha takođe kajati. Jasno je da će na izborima pod ovakvim (ne)uslovima biti poraženi i to glatko svi oni koji budu na suprotnoj strani od Gospodara Vučića i njegovih hajduka (huligana, krimosa). A bojkot izbora je „upalio“ jednom, prošle godine, pa se iz toga ništa nije izrodilo što bi popravilo situaciju u opozicionim redovima a kamoli u društvu, naprotiv, sada je u svim sferama života u ovoj mafijaškoj državi još gore. Ovaj naš Đavo sa maskom predsednika Republike, graditelj i istorijska ličnost u najavi, izgleda nenadjebiv. Na predsedničkim izborima da se kao njegov protivkandidat pojavi Nikola Tesla ili Isus lično ovaj naš bi lagano pobedio u prvom krugu. Na parlamentarnim izborima takođe ne bi smelo da bude većih problema da napredne snage ne osvoje dvotrećinsku većinu u Skupštini. A kako će tek braniti Beograd, e to je posebna priča. Svojim životima, eto kako. I tako glupi kakvi već jesu svesni su koji je i koliki ulog u toj „igri prestola“. Da li su građani koji su protiv njih spremni na takvu ili sličnu žrtvu? Čisto sumnjam, prosto ne verujem. Stotine hiljada ljudi nezadovoljnih ovom i ovakvom vlašću na ulicama Beograda i širom Srbije, spremnih na sve (ali baš na sve) rešilo bi postojeće nedoumice za tili čas. Nastala bi bežanija i preletanje, beogradski aerodrom izgledao bi kao onaj u Kabulu pre par nedelja. Ali, mrka kapa da tako nešto može da se desi danas i ovde. Nadmudrivanje (presipanje iz šupljeg u prazno, rijaliti šou) će se nastaviti, kajanje ne gine i zato osmeh na lice i hrabro napred u nove poraze. Do pobede!
Dragan Karalazić
