Luka Mihailović: Prvi fim snimam u svom rodnom gradu
Luka Mihailović, rođen je u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Upisao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 2016. u klasi profesora Darka Bajića i paralelno sa studijama radio je na snimanjima reklama, spotova, serija i filmova, kako strane, tako i domaće produkcije. Pored projekata koje je sam pisao i režirao na fakultetu, koji su značajni za njegov rediteljski razvoj, Luka izdvaja rad na stranim serijama, jer je tu, kako kaže, sa najnižih pozicija u hijerarhiji uspeo sebi da definiše šta je zapravo set, šta funkcioniše, a šta ne.
- Da budem iskren, ti projekti su bili momenti kada pada mrak na oči i poželiš da odustaneš od svega, ali opet, tu sam pokupio dosta stvari kako se to ne radi. U tim momentima jedini benefit je taj novac za koji radite a želja se stavlja u drugi plan ili se briše skroz. Negativna iskustva su u mom slučaju bili pokretači, jer razbijaju neki ideal koji ste vi zamislili, i mislim da su jako bitna, ako ne i bitnija za razvoj jednog „filmskog radnika“ od pozitivnih komentara. Možda je to samo do mene, ne bih znao – rekao je za „Podrinske“ Luka.
Krajem godine počnje snimanje filma u Šapcu na kom ti radiš, o kakvom filmu je reč? Zašto je baš Šabac izabran kao mesto za snimanje i ko čini glumačku ekipu?
- Poslednje tri godine radim na tekstu za svoj diplomski film „Indigo Kristal“ čija produkcija počinje krajem godine u Šapcu. Nikada mi nije bila zamisao da se bavim kratkim filmom, pa koristim prvu moguću priliku da napravim taj dugi metar. Ovaj projekat se podigao na jedan viši nivo učešćem Miodraga Radonjića, koji je pored glavne uloge, na sebe preuzeo i teret produkcije. O samom projektu ne mogu još uvek mnogo da kažem, morate još malo ostati u neizvestosti. Kao rođeni Šapčanin odlučio sam da prvi film snimam u svom gradu gde mi je sve toliko poznato da samo mogu da se bavim svojim poslom, kao i da dam omaž svom gradu. Bitna stavka tu je i da je naša kinematografija, kao i sve ostalo, poprilično centralizovano u Srbiji, te je izmeštanje priče iz Beograda u neki drugi grad benefit u startu. Pored filma u planu su još i strip i muzički album koji će da budu stilski i žanrovski koherentni, pa se ovaj projekat može nazvati multimedijalnim.
Šta bi poručio mladima koji čitaju Podrinske a želeli bi da možda krenu putem kojim ti ideš, ali i šta bi poručio mladima generalno?
- Poruka za mlade koji bi hteli da krenu ovim putem je, ako niste zagriženi za film 100 odsto, onda ne treba ni da krećete tim putem. Jer niko vam neće dati ništa na tacni, a mala smo mi kinematografija za broj diploma koje se izdaju svake godine. Ali ako stvarno ne vidite alternativni put, onda vam želim svu sreću. Poruka mladima generalno se nadovezuje na prethodnu. Cimajte se i što pre pravite nešto svoje da biste se pozicionirali, jer, opet, niko vam neće dati ništa na tacni!
Isidora Kovačević
