Vežbajte redovno, umereno uz stručni nadzor – to je recept za dug, lep i kvalitetan život
Profesor fizičkog vaspitanja Petar Simić:
Ko su rekreativci, i šta nam je potrebno da bi smo održavali fizičko i mentalno zdravlje? Zašto nam je potrebna rekreacija i šta se to promenilo u poslednjih deceniju i po? Na ova pitanja, vezana za naše zdravlje, odgovore smo potražili kod profesora fizičkog vaspitanja i trenera Petra Simića, koji je za Podrinske govorio o značaju rekreativnog sporta.
Zašto je bitna fizička aktivnost?
Savremeni način života nas udaljava od same prirode čoveka, a to je da bude aktivan i da se kreće. Sa razvojem interneta, aj ti tehnologija, društvenih mreža, dolazi do smanjena fizičke aktivnosti. Mnogi poslovi se obavljaju sedeći za ručunarom osam i više sati. Protok informacija i komunikacija je brža što je naravno dobro, ali nuspojave koje su proizvod takvog načina radu su smanjena fizička aktivnost, a samim tim i narušavanje zdravlja. Svejedno je da li radite za računarom ili vreme provodite tako što ste na društvenim mrežama, konačan rezultat je isti. Fizička neaktivnost će dovesti do toga da će sve veći broj ljudi imati zdravstvene probleme. Ne tako davno, roditelji decu nisu mogli da uteraju u kuću koliko su se igrala, a sada ne mogu da ih isteraju napolje. Stiču se loše navike od detinjstva iz kojeg je isključena igra, koja je najznačajnija za razvoj inteligencije u najranijem uzrastu… Zbog svega gore navedenog smatram da je svako kretanje i svaka fizička aktivnost korisnija od svakog sedenja i ležanja, pod uslovom da je osoba zdrava i da nam vremenski uslovi dozvoljavaju da se krećemo, odnosno vežbamo. Zdrava osoba ako se ne kreće u kratkom vremenskom periodu će doći u problem sa povećanjem telesne mase, a vrlo verovatno će i organizam biti podložan raznim zdravstvenim poteškoćama. Samim vežbanjem ili kretanjem, mi „podmazujemo“ svoj organizam i on ostaje funkcionalan i zdrav. Zato je potrebno da svi, deca i odrasli pronađu sport ili neki vid rekreacije kojim će aktivirati svoje telo. Sama reč rekreacija je latinskog porekla i mogla bi se prevesti kako ponovno stvaranje (rađanje). Dakle, mi kroz fizičku aktivnost obnavljamo svoj organizam i održavamo ga zdravim.
Ne možemo svi biti profesionalni sportisti, koliko nam je potrebno vremena da izdvojimo za rekreativni sport?
Prva preporuka je da svako dete treba da se pronađe u nekom sportu i da u njemu provede što više vremena. Svi sportovi koji u sebi sadrže neki oblik kretanja su dobri i korisni za razvoj deteta i mlade osobe (plivanje, atletika, gimnastika, folklor, borilački sportovi, sportske igre…) Baveći se sportom, dete će usvojiti veštine i znanja koje će koristiti tokom celog života. Lepo je biti profesionalni sportista ali cena toga je često previsoka. Profesionalni sportisti nakon sportske karijere često, zbog velikog broja povreda imaju zdravstvene probleme, najčešće sa zglobovima, a neretko i sa srcem… Rekreativni sport je dobar, jer najčešće podrazumeva umerenu fizičku aktivnost koja će u dovoljnoj meri da razbudi naše telo da poželimo da je iznova ponavljamo. Preporuka za rekreativno vežbanje koje bi imalo blagotvorno dejstvo na naš organizam je 3 do 5 puta nedeljno. U zavisnosti od vrste aktivnosti, intenziteta, pola, godina i opšteg stanja trebalo bi da traje od 45 minuta ( plivanje, lagano trčanje, aerobik… do 90 min hodanje, vožnja bicikla ). Ako vežbate tri puta nedeljno u trajanju od 45 do 60 minuta, onda na svakom vežbanju dajte svoj maksimum i ne preskačite treninge. Četiri ili pet puta vežbanja nedeljno u trajanju od 45 do 90 minuta vam garantuje da ćete u dugom vremenskom periodu osećati zadovoljstvo i da ćete biti zdraviji od većine vaše generacije koja nema nikakvu fizičku aktivnost. Naravno da redovnu fizičku aktivnost treba da prati umerena i redovna ishrana. To znači pet manjih obroka u toku dana. Doručak, užina, ručak, užina i večera. Za užinu, sezonsko voće. Večera da ne bude obilna i ne 3 do 4 sata pre spavanja. Voće izbegavajte uveče zbog prirodnih šećera koji sadrže i koji razbuđuju organizam. Još jedan savet pre vežbanja: Nije preporučljivo da se jede dva do tri sata kao i sat vremena nakon vežbanja. U toku vežbanja pijte vodu.
Obično svi treniramo da bismo dobro izgledali, zbog čega je još rekreativni sport značajan, a da se ne vidi?
Postoje spoljašnji i unutrašnji razlozi zbog kojih vežbamo. U spoljašnje razloge spadaju lep izgled, da se svidimo drugima, a i sebi, snaga, da budemo jači od drugih… Ti razlozi su potpuno legitimni, ako da bi smo došli od cilja ne koristimo razna nedozvoljena sredstva koja bi nam dugoročno nanela veliku štetu i ugrozila zdravlje. Unutrašnji razlozi dolaze sa iskustvom i godinama i može se podvesti pod viši nivo svesti vežbača. Suština vežbanja je održavanje zdravlja ili poboljšanje zdravstvenog stanja. Bez obzira na razloge zbog kojih vežbamo, vežbanje će nam doneti mnogo radosti i mnogo kvalitetniji život.
Koliko je bitno da se trenira pravilno, uz stručnu osobu ako ste amater?
Veliku ulogu u vežbanju imaju i stručna lica koja nas vode kroz tu avanturu. Za rekreativce, početnike, oni su najbitniji. Isto važi i za mlade sportiste. Da biste bili dobar trener nije dovoljno samo imati odgovarajuću školu i steći diplomu. Kao i kod vežbača, neophodna je velika volja, istrajnost, stalno usavršavanje i iskustvo. Uz posvećenog i stručnog trenera, napredak je mnogo brži, rezultati i motivisanost su veći i želja za novim izazovima je uvek prisutna. Moj savet svima koji počinju je da ne rade ništa na svoju ruku i po sistemu „Ma ja to znam, lako je to…“ i da se dobro raspitaju ko će ih trenirati i pre početka da provere reference trenera. Kada se sve to uklopi, i naporno vežbanje sa dobrim trenerom je lako. Nakon nekog vremena kada uđete u neku rutinu, možete i sami vežbati.
Koji su Vaši saveti za rekreativni sport, ono što možemo i sami u prirodi ili kod kuće da radimo?
Primetio sam u poslednjih nekoliko godina da je sve više grupa koje se na veoma dobar i stručan način bave rekreacijom. Taj pokret se širi i veoma mi se dopada. Ono što je dobro, to je taj povratak prirodi. Hodanje, trčanje, vožnja bicikla, planinarenje, plivanje… Ovi vidovi rekreacije mogu se upražnjavati tokom cele godine. Ne iziskuju velika materijalna sredstva i povezujemo se sa okolinom. Sebe izgrađujemo, a prirodu čuvamo. Bilo bi dobro da ove aktivnosti rekreativci kombinuju jer svaka od njih na drugačiji način aktivira naše mišiće. Preporučio bih da se ove aktivnosti upražnjavaju u manjim grupama zbog veće motivacije, a samim tim i efikasnosti vežbanja kao i zbog veće bezbednosti vežbača. Ako se rekreirate u prirodi nekada se desi nešto nepredviđeno i dobro je imati nekog na koga možeš da se osloniš. Pred kraj bih se osvrnuo na jedan pojam u rekreaciji koji se pojavio pre nekih 15 – tak godina, a nije mnogo eksploatisan. To su PROFESIONALNI REKREATIVCI! Zvuči malo paradoksalno, ali nije. To su ljudi koji sve svoje životne obaveze usklađuju sa rekreacijom. Posao, porodicu, slavlja… sve. Dakle, njima je rekreacija postala smisao života. Uglavnom su to ljudi koji se u detinjstvu i mladosti nisu bavili sportom, čak su ga i izbegavali. Onda su otkrili nešto što ih je privuklo i zarazili se time. Oni treniraju sa žarom profesionalaca i čak su posvećeniji, samo su im rezultati slabiji, mada im to nije najbitnije. Zaista su vredni pažnje i pomena. Neke koje poznajem, savetujem da se čuvaju jer naporni treninzi u nekim godinama mogu da izazovu ozbiljne probleme.
Đorđe Mijailović
