4. – 11. oktobar 2021.
Ovogodišnju selekciju bih, iz mnoštva pozorišnih razloga, od kojih su neki i duboko intimni, želeo da zaklonim pod duhovni kišobran replike iz jedne od festivalskih predstava koje je napisao naš poznati dramaturg, inspirisan Šekspirom, piscem koji je u jedno drugo vreme, tako sličnio našem, pozorištem pokušao da se zaštiti od stvarnosti: “Da l’ je ljubav uvek od vernosti jača?“. Pred tom replikom glumac ne može a da ne zastane.
Ovakav izbor predstava je moj skromni pokušaj da odgovorim, bar delimično, na ovo pitanje.
- NOVOSADSKO POZORIŠTE
L.N. Tolstoj ANA KARENjINA
režija: Dejan Projkovski
- ATELjE 212
Vedrana Rudan DABOGDA TE MAJKA RODILA
Režija: Tatjana Mandić Rigonat
- NARODNO POZORIŠTE “TOŠA JOVANOVIĆ“ ZRENjANIN
Tornton Vajlder NAŠ GRAD
režija: Mia Knežević
- ŠABAČKO I KRALjEVAČKO POZORIŠTE
- Depolo i B. Skerlić TRPELE
režija: Aleksandra Kovačević
- BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE
Etore Skola/S. Obradović RUŽNI, PRLjAVI, ZLI
režija: Lenka Udovički
- JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE
- Nušić PUČINA
režija: Egon Savin
- SRPSKO NARODNO POZORIŠTE NOVI SAD
- Šekspir BURA
režija: Kokan Mladenović
- Predstava u čast nagrađenih
ŠABAČKO POZORIŠTE
Henrik Ibsen KAD SE MI MRTVI PROBUDIMO
režija: Stevan Bodroža
Lako je uočljivo da se skoro sve predstave bave porodicom kao osnovnom temom, ali, zar ljubav i vernost nisu osnovni postulati i kad je porodica u pitanju.
Da l’ je ljubav uvek od vernosti jača?
Između dva festivala pogledao sam 35 predstava iz 14 pozorišta u Srbiji. Izuzetno mi je žao što predstava Kaspar Jugoslovenskog dramskog pozorišta ne može da stane na scenu Šabačkog pozorišta. U najužem izboru je bila i predstava Za sada je sve OK Kruševačkog pozorišta, u režiji Snežane Trišić.
Pozorišno proleće nije uslovljeno prirodnim fenomenima godišnjih doba, nego sopstvenim buđenjem, klijanjem i bujanjem, te se, shodno tome, može događati u bilo koje doba godine, u zavisnosti od okolnosti i raznih drugih uslovljenosti.
Veliko zadovoljstvo mi je pričinjavalo gledanje predstava iz ovogodišnje produkcije srpskih pozorišta. Celoga života teatar mi je bio utočište, a u ovo čudno vreme sam shvatio da mi je i zaklon i poslednja odbrana.
Zoran Karajić
