Rijaliti Srbija
Iznenada (ne i bez najave) u zemlji Srbiji je „zaživeo“ Treći Njutnov Zakon (sila akcije jednaka je sili reakcije), doduše za sada samo formalno ali polako ima tu potencijala i za mnogo više. O čemu se radi? U Beogradu je proteklog vikenda pokrenuta „Akcija“, otvorena građanska platforma zasnovana na „Zelenom dogovoru za Srbiju“ koju predvodi bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Ovu platformu čini 28 različitih organizacija iz 60 gradova u Srbiji. Ono što je značajno za početak ove „zelene“ priče je to da je podrška za ovakav način organizovanja i političkog delovanja u našoj nedemokratskoj državi stigla i od poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu (Viola fon Kramon) i samog predsednika Evropske zelene partije Tomasa Vajta. Za one sa slabijom memorijom pamćenja treba podsetiti da je predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović svojevremeno predložio program Tri tačke (EU, rešenje za Kosovo, nova lica u politici) i oko toga okupio značajan broj lokalnih organizacija(stranaka, udruženja, građanskih inicijativa) širom gradova serbskih a sada je to pretočeno u „Zeleni dogovor“ i „Akciju“. Dakle, i opozicija srbijanska je konačno odlučila da bude aktivna a ne samo da bogoradi sve na divanu čibuk pušeći. U svakom slučaju Zelenović i partneri su doneli odluku da krenu u borbu sa nadmoćnijim neprijateljem nudeći rešenja za konkretne životne probleme sa kojima se građani suočavaju a zelena politika je em atraktivna i popularna širom planete a odskora i kod nas em postoje dobra iskustva na tom planu, eto recimo baš u Šapcu (građani Malog Pariza to vide svojim očima i mogu lako da prenesu drugima – nova „napredna“ vlast još uvek nije uspela da pokvari sve ono lepo i korisno za Šapčane što je Zelenovićev tim uradio tokom prethodnih godina) i treba ta iskustva primeniti u celoj zemlji na opštu korist. Nasuprot ovome stoji Aca Srbin i njegova banditska ekipa koja bi i rođenu majku prodala za šaku dolara a bogami i prodaje iz sve snage prirodna bogatstva Srbije sumnjivim tajkunima i korporacijama (najviše Kinezima) zagađujući pritom i vazduh i vodu i zemlju, šuruje sa najgorim investitorima belosvetskim poput Rio Tinta, trpa reke u cevi, seče šume kao da im je to dedovina e da bi gradili stambene objekte gde stignu (uglavnom bez ikakvih dozvola) a u stvari oprali silne pare od kriminalnih poslova kao što su oni sa nedavno uhapšenim Veljom Nevoljom (da se Vlasi ne dosete) i sličnim likovima, predstavljaju kroz svoju lažovsku propagandu sve kao značajne investicije iako se radi o otimačini prirodnih resursa ove zemlje. Tako je to kad ološ uzjaše na vlast. Ali, ljudi su se digli.Probudili su se iz kome izazvane predsednikovim svakodnevnim smaranjima preko nacionalnih frekvencija, svim onim nebulozama na ružičastim televizijama i tabloidnim žutarama i odlučili su da se suprostave varvarima. I gle čuda, Svemogući i napredni razbojnici su malo ustuknuli, odjednom primetili da postoje granice, tzv. crvene linije koje se ne smeju preći a da ne dođe do reakcije onih koji su bahatim ponašanjem „donosioca odluka“ neposredno ugroženi. I tako ekološka pitanja postaju politička i društvena vododelnica gde se na jednoj strani nalaze građani koji više i bukvalno ne mogu da dišu (o čistoj, pijaćoj, vodi, kanalizaciji, uređenim deponijama, ne vredi ni govoriti) i koji su konačno spremni da se bore (za goli život) a na drugoj strani je lopovska naprednjačka družina ogrezla u korupciji i kojoj ništa nije sveto. E, tu sad stupa na scenu Treći Njutnov Zakon. Akcija i reakcija. Zelenović i prijatelji su povukli nogu a videćemo da li će i ostali iz prave ili kakve god opozicije da se pridruže. Velike teme moraju ustupiti mesto praktičnom rešavanju problema koji muče građane i sreću im kvari u njihovom jedinom životu koji u Srbiji sve više liči na robiju a ne bi smelo tako da bude. Politika treba da počne da se vodi od lokalnog ka višim nivoima i zato i mnogobrojni „zeleni“ pokreti bi morali da shvate da je sve politika i da se politički organizuju jer će tako predstavljati silu (reakcije) koja može da se odbrani od sile vlasti i da građanima ponudi zdraviju budućnost u svakom smislu. I ekološkom ali i mentalnom. Još jednom treba poručiti „gradu i svetu“ onom čuvenom parolom: Ko se usudi – pobeđuje!
Dragan Karalazić
