• Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt
недеља, август 31, 2025
  • Login
Podrinske
Klub prijatelja
  • Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt
Bez rezultata
Pregled svih rezultata
  • Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt
Bez rezultata
Pregled svih rezultata
Podrinske
Bez rezultata
Pregled svih rezultata

Jezik, naš jezik

04/06/2021
u Branislav Sekulović
0 0
0
„Biti, ili ne biti“…
436
Deljenja
1.2k
Pregledi
Share on FacebookShare on Twitter

Dragi moji,

nadam se da se svi dobro sećamo svojih dragih i vrednih učitelja, nastavnika i profesora tadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika. Učili su nas jeziku i pravililnom govoru, pravopisu, ali i književnosti… Pisali smo pismene zadatke u velike sveske, tzv.vežbanke, i to naizmenično, ćirilicom i latinicom, pisanim slovima, našom jedinstvenom, Vukovom azbukom, najsavršenijim pismom na svetu… Čitali smo kao obaveznu lektiru sve svetske klasike, ali  i najznačanije domaće  pisce i pesnike. Kad kažem domaće, bili su tu i France Bevk, Prešern, Ivan Cankar, Krleža, Mate Lovrak, Simo Matavulj, Ćopić, Andrić, pa Meša Selimović, Nušić, Stanković, Isidora Sekulić, Mira Alečković i Desanka Maksimović, Laza Lazarević, Branko  Radičević, Zmaj, Jakšić, Dučić, Kiš, Selenić, Mihajlo Lalić, Petar Petrović Njegoš, ali i Kočo Racin i mnogi, mnogi drugi, znameniti i manje znameniti, čuveni i manje čuveni pisci, pesnici, književnici. Prevođeni su na tadašnji srpsko-hrvatski,svi  oni kojima taj jezik nije bio maternji.Razumevali smo se međusobno i nikome nije falila dlaka sa glave, zbog ma čega… Ponajmanje zbog ćirilice ili latinice, ove naše, sa Vukovim latiničnim slovima, glasovima…

Zbirno, jezik i književnost su bili jedno, iako su govorna područja, dijalekti  i raznorazne reči, mahom tuđice, bili različiti, prepuni bogatstva našeg govora, jezika, kulture… To je bilo nekada. Poodavno, ali ne i zaboravljeno…

Danas, pisac, onaj muški, ima svog ženskog kolegu kojeg ćemo zvati  PISICA, PISARKA, PISKINjA, ili kako već bude, u tom nekom  novom jeziku, lišenom svake jezičke logike, a na ivici nerazumavanja i gluposti… Nestaje odrednica da je naša velikanka, zapravo  ženski pisac, književnica, pesnikinja… Tako, stolar će u ženskoj varijanti, biti stolarkinja, stolarica ili stolarka, poštar će biti poštarka, poštarica ili poštarkinja, sudija će biti sudijica ili sudinka, možćda sutkinja… službenica u pisarnici će biti pisarka ili pisarica… i tako unedogled… Neka nova vremena su donela nakaradnost u svemu, pa eto, na red je došao i jezik…zvanično, taj se zakon zove Zakon o rodnoj ravnopravnosti, pa se njime navodno briše svaka diskriminacija između polova, vera, rasa, seksualne orijentacije i invalidnih lica… Lepo, baš lepo, ali zašto krenuše baš od jezika, prvo od njega i to pod brojem jedan…?

Ribarkinja ili ribarica, mornarka ili mornarica ili mornarkinja,rudarka, rudarkinja ili rudarica, točiteljka za šankom ili točiteljica… i hiljade drugih primera, na mala vrata menjaju i ruže naš lepi jezik, kojim smo se ponosili i dičili, kojim su pisali i romane, i stihove,i eseje, najbolji među nama… jezik, naš jezik, koji nam je dao ono po čemu nas svi razlikuju i izdvajaju… pitam se: zašto i kome to treba?… Objektivno, nikome…

Postoji li neko u ovoj državi ko bi digao glas protiv ovog čuda neviđenog, koje nam se nameće kao Zakon, glasovima skupštinskih, a zapravo stranačkih  vojnika, koji bi izglasali,ako je to partija naredila, da naš kalendar ima 6 dana, azbuka 20 slova, mesec 15 dana i da smo danas u 18. veku, a ne u dvadeset prvom… Gde smo ovo krenuli, i može li nas iko zaustaviti…? Ima li neko da kaže:  ljudi, dosta je… ne može ovako…

Sve Vas volim i pozdravljam.

 

NASLOVNA STRANA

Podrinske

© 2020 Podrinske

Kolumne

  • Isidora Kovačević
  • Đorđe Mijailović
  • Dragan Eraković Coka
  • Branislav Sekulović
  • Mali Đokica
  • Prof. Paja Labud
  • Dragan Karalazić

Pratite nas

Welcome Back!

Login to your account below

Forgotten Password?

Retrieve your password

Please enter your username or email address to reset your password.

Log In

Add New Playlist

Bez rezultata
Pregled svih rezultata
  • Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt

© 2020 Podrinske