Sinoć se u gradu Šapcu dogodila ekološka katastrofa. Nebo je bilo potpuno belo, sijalo je, a vazduh je neizdrživo smrdeo na hemiju, mnogo intenzivnije nego što je to nažalost inače slučaj u ovom gradu teško pogođenim industrijskim otrovima. Zabrinuti za zdravlje svojih porodica građani su pomoć i odgovore pokušali da potraže od institucija koje su samo još jednom pokazale sav besmisao ovog sistema korupcije, laži i bahatosti.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine niko se nije javljao na telefon. Centrala republičkog Sektora za vanredne situacije radnim danima radi do 20h, a vikendom do 14h, pa ukoliko dođe do trovanja, poplave ili bilo kakve opšte opasnosti van radnog vremena moraćete da se strpite i nekako preživite do naredne smene.
Lokalna komunalna policija spuštala je slušalicu zabrinutim građanima.
Jedini koji su se makar nekako odazvali pozivima u pomoć bili su MUP i lokalni sektor za vanredne situacije.
U MUPu su nas posavetovali da se ujutru obratimo Inspekciji za zaštitu životne sredine, a iz sektora za vanredne situacije nam je rečeno da je kontaktiran lokalni inspektor i da je odgovorio da to kompanija Elixir koristi loše vreme da ispusti otrove, ali da on niti je nadležan niti ima opremu kojom bi mogao da izvrši kontrolna merenja?!
Pa ako je zaista tako kako je onda moguće da nas lokalni vlastodršci i Zavod za javno zdravlje toliko glasno uveravaju da oni kontinuirano vrše monitoring i da nema razloga za brigu?
Monitoring čega? Fejsbuka?
I šta sada?
Ako i kada Ministarstvo zapravo izda nalog za inspekcijski nadzor, poučeni iskustvom, očekujemo da će odgovor biti da nisu pronašli ništa problematično.
Što, da budemo realni, i ne mora biti laž.
Ako tokom nadzora meriš materije koje nisu ni bile izvor ekološke katastrofe,
pa još to uradiš na neadekvatnom mestu ili najaviš kontrolu (što je inače praksa u našoj zemlji) pa zagađivač u tom periodu dodatno povede računa o tome da smanji emisije, podatke ni ne moraš da šteluješ jer će zaista objektivno ukazivati na to da je situacija pod kontrolom.
I pojeo vuk magarca. Do sledeće katastrofe. Već za nekoliko dana.
Jer, nažalost, život na granici akcidenta u ovom gradu je realnost već više od dve godine. Po rečima Zavoda za javno zdravlje Šabac neophodno je da kompanija Elixir što više smanji emisije NH3 i HF jer postojeći nivo zagađenja (čak i ovako kako ga oni mere) izaziva ozbiljne zdravstvene probleme kod osetljive populacije (izvor: https://podrinske.com/odgovor-evropskoj-zelenoj-partiji/).
Da se podsetimo, taj isti Zavod za javno zdravlje je uhvaćen u brisanju podataka o prekoračenjima emisija za HF za koji sam tvrdi da može biti poreklom jedino od kompanije Elixir, a gradonačelnik je u jednom od svojim otvorenih pisama u kojima je Mame Šapca označio kao “problem” i sam priznao da je uklanjanje podataka urađeno po nalogu kompanije Elixir, koja sada, nakon pritiska javnosti, DAJE DOPUŠTENJE da se ti podaci u buduće objavljuju.
(izvor: https://sabac.rs/vesti/gradonacelnik-pajic-budite-deo-resenja-a-ne-sirenja-problema/)
Zakon o zaštiti vazduha u članu 58 precizira koje su tačno obaveze operatera pa između ostalog kaže da je operater, u ovom slučaju kompanija Elixir, dužan da obezbedi kontrolna merenja emisija, preko ovlašćenog pravnog lica, a ako merenja obavlja samostalno, što je ovde slučaj, isti zakon dalje precizira koja su ovlašćenja i obaveze inspektora, pa u svom članu 76 kaže da je inspektor u vršenju nadzora ovlašćen da odredi i naloži kontrolna merenja u slučaju da operater samostalno vrši merenja kao i da privremeno zabrani rad operateru u slučaju da se rezultati merenja ne dostave u ustavljenom roku.
Dakle, mehanizmi postoje, samo se ne koriste. Iz razgovora sa inspektorkom za zaštitu životne sredine iz Šapca saznali smo da ona 2 godine nije ušla u Elixir, a daleko bilo naložila kontrolna merenja, što se u velikoj meri i poklapa sa periodom pogoršanja problema sa zagađenjem u gradu.
Ono što je verovatno najvažnije u ovom trenutku jeste utvrditi tačne materije čiji je monitoring neophodan.
Kako nezavisno merenje Instituta za zaštitu na radu Novi Sad iz 2019. koje je vršeno neposredno pored fabrike ukazuje, na taj spisak pored HF i NH3 za početak moramo dodati i arsen i benzopiren (od 8 dana merenja, svih osam je bilo registrovano prekoračenje).
Za one koji ne znaju, po Pravilniku o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka, arsen i benzopiren spadaju u najopasniju kategoriju kancerogenih materija!
Ostaje samo pitanje – ima li u ovom gradu ljudi ili su se svi pretvorili u amebe?
Hoćemo li plivati u kancerogenoj žabokrečini i nadati se da ćemo baš mi imati sreće ili smo spremni da od ove države zahtevamo da nas zaštiti?
Mame Šapca
