Oni koji dolaze: Katarina Gligorić
Srbija nije imala plivačice i plivače na evropskoj i svetskoj sceni sve do pre petnaestak godina. Neki se još sećaju Đurđice Bjedov, zlatne na Olimpijadi u Meksiku, na 100 metara prsno, ali to je bilo davno 1968, a Đurđica je bila iz Splita. Međutim, pokazalo se da uprkos ne tako dobrim uslovima, pre svega nedostatku bazena, da se velikim trudom i odricanjem mogu postići vrhunski rezultati. To je dokazao Milorad Čavić, koji je realno i moralno pobedio najvećeg od svih plivača, Majkla Pfelca, na sto metara delfin u Pekingu, tu su i Vladimir Stjepanović, nosilac nekolikih titula na evropskim i svetskim takmičenjima, pravo osveženje bila je Nađa Higl, svetska prvakinja na 200 slobodno, a tu je i plejada mladih plivača sa Čabom Silađijem. Šabac i čitav ovaj kraj veliki podstrek za plivanje dobio je otvaranjem zatvorenog bazena čekanog deset godina, što je odmah rezultiralo da je više od tri hiljade dečaka i devojčica naučilo da pliva, a vaterpolisti su osvojili najvažnije titule u Srbiji. Međutim, malo ko bi očekivao da izuzetne rezultate u svojoj kategoriji postigne devojčica koja potiče iz ruralne i bezvodne Pocerine. U mlade nade koje obećavaju uplivala je Katarina Gligorić, jedanaestogodišnja devojčica iz sela Bojić. To je primer kako sport može biti veliki izazov i kako se uz talenat i trud mogu postići vredni rezultati. Katarina je plivanjem počela da se bavi pre pet godina, polaskom u izdvojeno odeljenje OŠ “Dositej Obradović“ u Bojiću. I evo pet godina redovno dolazi na treninge u šabački bazen. U početku se o tome brinuo njen deda, kasnije kad je malo poodrasla dolazila je i sama lokalnim autobusom do Šapca. Istina, nema direktne linije do Šapca, tu prvo mora da se snađe do prevoza za Volujac. I tako četiri puta sedmično. Put od Šapca je 20 kilometara, ali mnogo vremena se izgubi da se prevoz uskladi. Onda dolazak na bazen, presvlačenje, zagrevanje, i trening od najmanje jedan čas. Pa onda sušenje kose i priprema za povratak, u suštini za jedan trening to je najmanje četiri časa. Sve to Katarina sa osmehom nosi, samostalna je u tome, pravi profesionalac za sve ostalo, a uz put pomaže i u domaćinstvu. Njeni dometi bili su viđeni na prvenstvu Šapca u disciplini 50 metara prsno, gde je bila ubedljivo prva, a pre dve sedmice na prvenstvu Srbije bila je šesta. Rezultat koji obećava je 42,75 sekundi, postignut na olimpijskom bazenu „25.maj“ u Beogradu. Inače, zvanično nastupa za plivački klub Sremska Mitrovica.
- Plivanje najviše volim zato što je to po meni najlepši sport, i što je veoma zdrav, i te rezultate moraš sam da postigneš u bazenu. Pred tobom su samo zaveslaji, gledanje u prugu svoje staze, i da to što brže isplivaš. Naravno, pre trke su sati i sati plivanja, stotine pređenih kilometara, i sve to sa glavom u vodi. Imam četiri treninga nedeljno, i prosečno za sat preplivam oko pet-šest Uzor mi je Nađa Higl i Čaba Silađi, takođe izuzetni plivači prsnog stila, kaže Katarina Gligorić.
Trenunto pohađa peti razred u OŠ „Dositej Obradović“ u Volujcu, izuzetno je skromna i veoma omiljena kao drugarica. Odličan je đak, i sve ono što treba da uradi lagano i sa osmehom završava. To su putovanja u školu iz Bojića, pa onda treninzi, povratak, učenje… A da čudo bude veće u celoj Pocerini postoji samo jedna manja reka, Dobrava, tridesetak kilometara duga, koja leti i presuši, a vrlo retki su vodotokovi i potoci. Ovde da bi domaćinstva došla do vode pobadaju se cevi i na dubini većoj od 150 metara. Bazena nema na daleko, jedino onaj u Šapcu, a malo dalje u Loznici. Uprkos svemu, zahvaljujući čvrstoj volji, upornosti, talentu Katarina nastoji da ispuni svoj san. Možda jednog dana i do vrhunskih rezultata.
R.D.
