Dragi moji,
svojevremeno sam imao strašan osećaj da će mi život, i ne samo moj, proći u pokušajima da porušimo sistem koji je uspostavio Slobodan Milošević, a koji nas je doveo i odveo u ratove i krvavo razbijanje jedne države, onakve kakva je bila Jugoslavija, u krvave „godine raspleta“, u raspršenost jedne velike iluzije, i to one o bratstvu i jedinstvu jugoslovenskih naroda i narodnosti, o snazi JNA, o zajedničkoj ekonomiji i dinaru kao valuti koja te narode spaja… Opšte krvoproliće se prelivalo iz jedne u drugu federalnu jedinicu i kolaps je nastao u Bosni i Hercegovini… Samo što se sve nekako, kako tako, smirilo u Hrvatskoj, buknula je kičma te Jugoslavije, tri vere, tri naroda, zločini i bratoubilaštvo za koje nam je govoreno, da mi, Srbija, u tome ne učestvujemo… Svako je znao da je to laž… I onda, posle Dejtona, došlo je na red i Kosovo i Metohija, i bombardovanje patrljka od Jugoslavije, nazvane SR Jugoslavija… Slobodan i njegova supruga su imali svako svoje partije i vladali su onako kako su se dogovarali tamo gde su bili zajedno, pod krovovima svoje vile na Dedinju… Za to vreme, Srbija je prolazila najteže godine patnji, muka i stradanja, kao one 1916.g. preko Albanije do Grčkog mora… Kada je Narod presudio da je pokušao da pokrade Izbore od 24. septembra 2000.g. ubrzo je njegova vladavina, okončana, tog 5. oktobra 2000. godine… ili smo mislili da je okončana…
Nekako ubrzo je uhapšen i posle dva-tri meseca isporučen je u Hag, Haškom tribunalu, kojeg je on lično i njegovi poltroni, priznao i osnovao… Kao da nisu znali da će u njemu i da završe, i to mnogi od njih… I sve se to zaboravilo, palo u neki deo zaboravljene istorije koja je bliska, ali svakim danom je bivala sve dalja… I to je trajalo sve do pre neki dan, kada se rana opet otvorila… RTS je prikazao tv seriju „Porodica“, posvećenu danima koji su prethodili hapšenju Slobodana Miloševića i događajima iz njegove vile „Mir“… Prerano, je sve to urađeno, jer je serija postigla kontraefekat… Raspalila je i ponovo aktuelizovala sve one naše srpske podele, i to one najgore… napoganije i najopasnije… One podele koje su nam obeležile istoriju… Car Lazar – Vuk Branković, dinastije Karađorđevića – dinastije Obrenovića, partizani Josipa Broza – otadžbinska vojska Dragoljuba Mihajlovića, Slobodan Milošević – Vuk Drašković… Podela ima bezbroj, i one su kao takve, kada je Srbija u pitanju, veoma opasne, a što se tiče ove TV serije, mnogi od aktera su živi i zdravi i postoje i dalje… Čemu je onda poslužila ova TV priča, u kojoj su briljirali pojedini glumci, a zatajila fabula…? Poslužila je da se Srbi opet podele i posvađaju između sebe… A ZAŠTO? Zbog toga što je neko izvukao samo jedan segment iz života „porodice“, i objavio ga kao dokaz, kao očigledan primer, da je svako od nas prolazan i kratkog veka, ma koliko bio moćan i nedodirljiv… Zato je pouka ove TV serije, ipak u tome, da ničija ne gori do zore… To treba da ima na umu svako ko se lati politike i preko nje, dosegne moći koje ga proizvedu u faraona… ili sultana… A naših deoba, biće ih i dalje, mada nam ova nije trebala, davno se zaboravilo na Slobu, Miru, Bjelicu, Bana, pa i Čedu… Ako je u svemu tome nešto pozitivno, to je da svako može da okonča onako kako je to sudbinja namenila tadašnjem bivšem predsedniku SR Jugoslavije i dva puta izabranom predsedniku Srbije… Sudbina se, očigledno, ne može izbeći… Izvucite pouke iz ovoga, jer je istorija je učiteljica života… Na kraju, Miloševića nismo srušili mi koji smo bili protiv njegovog režima… on se srušio sam od sebe…
