Dr Živko Topalović /1939-2021/
Na burnoj političkoj sceni, u osvit višestranačja, pojavio se dr Živko Topalović, i, što je retko za naše prilike, ostao upamćen po svome činodejstvovanju kao i doslednosti. Pripadao je tada vodećoj opozicionoj stranci, Srpskom pokretu obnove, prešao sav tegoban i mukotrpan put koji se morao preći. A to je bilo ne samo kroz sastanke i mitinge, nego i stazama i bogazama čitavog ovog kraja, od Mačve, do Posavotamnave, Azbukovice, i svugde gde je to nalagala stranka. Poslovično nije bilo novca, snalazilo se kako se znalo i umelo za gorivo, za plaćanje autobusa, nije bilo pristojnih prostorija, i sve ono što se podrazumeva za opoziciju proganjanu od režima… Prava avantura bio je i odlazak na Ravnu goru, kroz prašinu, koz policijske kontrole, sa mnogo nepoznanica i tajnih prepreka. I dr Živko Topalović nije bio samo vezan za SPO, nesebično je pomogao i druge, a posebno tadašnji DEPOS… Stranački neopredeljeni, ali opoziciono nastrojeni nisu se snalazili u praktičnom delovanju, ali tu je dr Topalović pokazivao svu širinu svoga duha, za obezbeđenje sale, organizovanje tribina i slično. Tih godina začudo bilo je dosta angažovanih lekara na strani opozicije… Dr Tojić, dr Isaković, dr Ristanović, dr Mirković… a naravno i dr Topalović, koji se borio i kroz Sindikat u Medicinskom centru. Nakon pokradenih izbora 1996. godine u Šapcu su bile organizovane protesne šetnje. I trajale su gotovo tri meseca, a naravno, duša i srce tih protesta bio je Živko Topalović. Određenu satisfakciju dobio je kao poslanik u Skupštini SRJ. No to je već bilo na izmaku zajedničke države. Ma koliko politička uloga bila nezahvalna i osporavana u Srbiji, iza dr Živka Topalovića ostala je zaostavština za budućnost, dostojna humanosti i svega što je uradio za života. Posle demokratskih promena 2000. godine u Šapcu je konačno obelodanjena dugo skrivana istina o masovnim pogubljenjima Šapčana i odmazdi partizana, posebno na železničkom mostu. Na desetine uglednih građana, trgovaca, advokata, zanatlija čak i studenata bilo je osuđeno na pogubljenje bez pravog suda. Te ezgekucije izvođene su najčešće maljem, a žrtve su bacane u Savu da im se ni grob ne zna. Zajedno sa sveštenikom Vojislavom Petrovićem dr ŽivkoTopalović zaslužan je za podizanje spomen crkve Svete Petke, kao i za pokretanje časopisa „Most“ gde se otkrivala sudbina stradalnika. I na kraju, kada se prave bilansi, za dr Živkom Topalovićem ostaće trag u vremenu, što je neka mera ljudskog postojanja.
D.E.
