Humoreskica
Ovi šerifovi kauboji deluju pomalo raspušteno. Kao da su tek izišli iz SALOON-a. Pošto u skupštini mladi „akademci“ kao papagaji ponavljaju jednu istu pesmu, k`o Lala tra – la – la, veličajući svoga stvoritelja i blateći svakoga ko se usudi da ovo „božanstvo“ spomene u negativnom kontekstu, a usput blateći one koji nisu prisutni /osim u njihovim glavama i snovima/, vrlo osvežavajuće deluje poneko kontra istupanje pojedinih kauboja. Tako se onomad jedan od njih pridigao i raspalio po državnim agencijama, zahtevajući da se sve redom ukinu, jer u njima rade /a po kauboju ništa ne rade/ ljudi iz nevladinog sektora uz visoke prinadležnosti. Reče čovek i pogodi. Kad malo bolje razmislim u zadnjih osam godina u šerifovom okrugu takoreći ništa ne radi. Osim šerifa. On brate radi za sve nas. Prvi ustaje, a poslednji leže. Ma, uopšte taj ne spava. Danonoćno je na braniku okruga.
Nego da se vratimo na onog „hrabrog“ kauboja koji reče da treba sve ukinuti, pa i Krizni štab. Možda bi mu čovek i poverovao na hrabrosti da nema vrhovnog suflera. Šerifovo pozorište radi normalno i pored zdravstvenih mera. Glavni glumac je iznad svih mera.
Rade Đergović
