ŽENA NA SELU: SNEŽANA TRIJIĆ – ČITLUK
Naselje Čitluk uzdiže se iznad Ljubovije, u samom podnožju Kršinog brda. Sa nadmorske visine od 395m prati krivudavi tok reke Drine, vidi se celo naselje Ljubovije i susedni Bratunac u R. Srpskoj. Priroda je izuzetna sa mogućnostima bavljenja poljoprivredom ili uživanjem u šetnjama obeleženim planinarskim stazama ili poseti manastiru Svete Trojice u Čitluku, manastiru sa početka 19. veka, koji svojom duhovnošću, uređenošću, relikvijama… nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Upravo samo mesto, njegov položaj, blizu centra, a opet ušuškanost u seoski ambijent su preporuke za seoski turizam našeg kraja, gde ponudu sa tradicionalnim jelima, specijalitetima našeg kraja upotpunjava poljoprivredno gazdinstvo porodice Trijić. Domaćica Snežana je članica Udruženja žena „Vila“ Ljubovija od samog osnivanja i do sad je uspešno predstavila Udruženje na brojnim takmičenjima, manifestacijama. Dobitnica je brojnih priznanja na gastro festu, na manifestaciji zlatne ruke, na sajmovima, na takmičenjima u Ljuboviji, i u drugim sredinama, Krupnju, Osečini, Malom Zvorniku, Valjevu, Bratuncu. Za Snežanu nikada nije bilo teško da pripremi azbukovačku trpezu za brojne nastupe UŽ “Vila“ Ljubovija, TO Ljubovija, na televiziji, sajmovima turizma, manifestacijama raznih Udruženja. Pored gastronomskih specijaliteta iz oblasti pekarstva, poslastičarstva, slavske trpeze, neprevaziđena je sa ponudom od prerađevina voća, povrća, pa je njena zimnica postojana, prepoznatljiva i tražena u mnogim krajevima i izvan Srbije. Snežana se bavi kompletnom proizvodnjom domaćih proizvoda, gaji povrće u bašti i plasteniku, ima svoj kravu pa su uvek prisutne mlečne prerađevine i specijaliteti sireva po novim receptima. Bavi se i ručnim radovima koji pružaju veću dimenziju kreativnosti i oživljavanja tradicionalnog a neprevaziđena je i u uređenju dvorišta, u gajenju cveća, pa je već nekoliko puta osvajala nagrade na izboru za najsređenije dvorište. Sve to Snežana postiže uz pomoć supruga Sretena, koji joj je podrška i pomoć ne samo u obavljanju svakodnevnih poslova, već i u nabavci potrebnog materijala, vožnji na takmičenja, razne edukativne raduonice, sajmove… U ambijentu uređenog porodičnog domaćinstva sa negovanjem i poštovanjem porodičnih vrednosti i porodičnih odnosa, sa nedeljnim ručkovima i porodičnim praznicima, brojna familija uživa u specijalitetima Snežanine kuhinje, i uvek je tu nešto novo. Neki nov recept, neka nova želja, tu u dvorištu gde je stara srpska kuća sa tremom iz 19. veka, koja uživa zaštitu zavoda za zaštitu spomenika kulture i koja je interesantna turistima i u kojoj uživaju generacije ne samo porodice, već i gostiju čije je interesovanje sve prisutnije. Dom porodice Trijić je pravi hram familijarnosti, porodičnih vrednosti, pa osim kulinarstva, kulta očuvanja imanja, gostoprimstva, prisutan je i osećaj za očuvanje sredine i uređenja iste. Ovde je sve pod konac i u kuhinji, i u dvorištu, pomoćnom zgradom, i skoro redak primerak uređene hrastove šume nadomak samog dvorišta. Šuma se izdvajala svojom prostranošću, uređenošću, da se sa pravom može reći da je to mali „čitlučki park“ za čiji izgled je zaslužan Sreten Trijić. To je primer očuvanja ekologije, sredine, pa mlade generacije treba da neguju takav odnos prema svojoj okolini. Snežana se ranije bavila turizmom gde je dočekivala goste i omogućavala im boravak uz pripremu domaće hrane. Gosti su poneli lepe utiske i domaćinima su iskazali zahvalnost, tako da se rado sećaju gostiju iz Smedereva, Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Užica… koji ne propuštaju praznike da se ne jave i pozdrave ih.
U Azbukovici se uvek dobro jelo, pa tako imamo tradicionalna jela i trpeze karakteristične za slavu, radove u njivi, na mobama… Poćićemo prvo od slatkog i izvorske vode, zatim domaće rakije koja se služi i pije ujutro uz kafu, a onda razne đakonije od testa, mesa i obavezno nešto kašikom da se pojede.
Naglašava da je ovde sve domaće, sve namirnice koje koristi u domaćinstvu, da suprug Srejo peče rakiju, a takođe je i majstor za pečenje, gde u svojoj pečenjari, sa svojim drvima, podesi ukus prasetine i bravetine „da prste pojedeš“. Sve ovo radi iz ličnog zadovoljstva, iz želje da prezentuje recepte svojim ukućanima, familiji, prijateljima, komšijama… Raspoložena je i da mladim generacijama prenese svoja iskustva i zato aktivno učestvuje u Udruženju žena „Vila“ Ljubovija gde pored gastro sekcije učestvuje i u izradi suvenira, odevnih predmeta sa ornamentikom našeg kraja. Njen talenat i volju da se bavi ovim poslom podržava porodica, ali se iskreno nada da će unuka Anastasija, dipl. ek. i unuk Aleksa pomoći da stvore svoj brend i markentiškim nastupom pokažu šta ima, šta zna i šta može sve jedna žena u jednoj maloj sredini da uradi i doprinese sebi i svom kraju očuvanja običaja, i u razvoju sela i seoskog turizma.
Ovo su drugi rekli o Snežani, a šta Snežana misli o životu na selu.
Kako izgleda Vaš život na selu?
Ja sam se kao mlada udala u svoje selo, Čitluk. I ako sam imala mogućnosti da se školujem nastavila sam da se bavim domaćinskim poslovima, a kasnije i poljoprivredom. Došavši u veliku porodicu, tzv. zadrugu, dobila sam svoje mesto i uz negovanje porodičnih odnosa i porodične zajednice, sa suprugom koji je bio zaposlen u preduzeću, razvila domaćinstvo koje je naslonjeno na poljoprivredu, obradu zemlje i gajenje stoke. Nisam bila ni najmlađa, ni najstarija snaja, ali jedina opredeljenja za domaćinstvo, pa sam bila podržana i poštovana od devera, jetrve, zaova… Svi oni su bili zaposleni u gradu i njihovo priznanje i poštovanje mi je mnogo značilo, bilo kao podrška ili kao iskustvo za nove poslove.
Da li može da se živi od poljoprivrede?
Naše domaćinstvo sve ima, iako malih razmera, sa svojim mašinama, svojom angažovanošću obradimo svoje imanjei proizvedemo sve za svoje potrebe, a tu su i namirnice koje mogu da ponudim za prodaju, zimnica, slatka, sirevi, mleko, i mlečni proizvodi, supe i testenine, kao i veliki broj ručnih radova.
Po vašem mišljenju kakav je položaj žene na selu?
Samo poređenje ukazuje na veliku razliku u položaju žene na selu i u gradu. Ja lično nisam nikad osetila da je to razlika koja ženu na selu izopštava iz svih događaja. Položaj moje kuće, domaćinstva je takav da imam pogled na grad, na Drinu, na R. Srpsku. I tu su moja poređenja na život žene u gradu koja ima radno vreme, satnicu, a onda sve ponovo u kući, poslove u domaćinstvu. Po tom pitanju sam komotna, jer planiram sama dan, aktivnosti. Zna se kad idem kod stoke, kad u baštu, a nađem vremena i za TV, za ručne radove, druženje sa komšilukom, rodbinom, izlaske. Volim cveće pa sam svoje dvorište uredila i napravila kutak za uživanje. Pogotovu nedeljom i praznikom kada praktikujem porodično okupljanje i porodične ručkove. Veliku podršku u mom radu pruža mi suprug Sreten, koji od kako je u penziji podržava i moju aktivnost u udruženjeu žena „Vila“ Ljubovija, kao i deca i unuci. Volim da pokažem nove recepte, specijalitete, da svoje proizvode utrošim i ponudim… Da se ne razlikuje život na selu od gradskog je i moje interesovanje za razne oblasti, kao i za elektronsko opismenjavanje i spremnost da se bavim turizmom. Elektronsko opismenjavanje mi je omogućilo da na brz način komuniciram da mi sve bude dostupno i da stvorim sebi neku vrstu podataka koji će mi koristiti u svakodnevnom radu. Zimski period je idealan za kontakt i pristup društvenim mrežama i razmeni iskustava, sabiranju novih ideja.
Život na selu u odnosu na grad?
Sve ovo ukazuje da u mom primeru nema neke velike razlike u odnosu na život u gradu. Moj rad i okruženje koje svojim prostranstvom omogućava rad na poljoprivredi i proizvodnji hrane, i moje interesovanje da pratim savremene trendove, potražnju iz gradske sredine su spona koja omogućava da se sve lepo iz seoske sredine ponudi gradu, da se dočeka gost iz gradske sredine kojem će se omogućiti kvalitetan, zdrav, bezbedan boravak na selu. Ova seoska idila je praznik za oči i sve je kao naslikano, sve ušuškano, bezbedno garancija za kvalitet, za zdrav odmor. Sve najlepše iz sela ponuđeno u gradskoj formi, ali uz veliku količinu smirenosti, ljubav, sloge… (R. T.)
B. Petrović
