U NARODNOM MUZEJU ODRŽANA ARHEOLOŠKA RADIONICA ZA DECU
Radionica, za decu od sedam do deset godina, organizovana je kao prateći program izložbe „Antički poljoprivredni alat Podrinja“. Deca su od plastelina napravila predmete koje su videla na izložbi, a njihovi radovi će biti izloženi u Muzeju. Najlepše je da su mališani poželeli da ponovo dođu
„Danas smo gledali različite kulture i pravili od plastelina to što smo videli“. „Bilo mi je danas lepo u Muzeju. Učili smo o kulturi praistorijskih ljudi“. „U Muzeju smo gledali neke stvari, iz antičkog Rima“. Ovako su nam radionicu predstavili Angelina, Isak i Vuk, a najmlađi David na pitanje šta je radio u muzeju jednostavno je pokazao: „Pravio ono tamo“. Njih četvoro bili su deo dvanaestočlane ekipe, poslednjeg dana oktobra, u okviru Arheološke radionice za decu u šabačkom Narodnom muzeju. Uz njih na najlepši način nastavlja život izložba Antički poljoprivredni alat Podrinja, otvorena početkom oktobra, a koja na zanimljiv način, uz 75 predmeta iz antičke zbirke govori i o razvoju poljoprivrede i usavršavanju sredstava za rad.
-Potrudili smo se, uz celu ovu situaciju sa kovidom, ali uz sve neophodne zaštitne mere, da organizujemo jednu radionicu sa decom, kako bismo ih upoznali sa poljoprivrednim alatima iz rimskog perioda. Odabrali smo da to budu deca uzrasta od sedam do deset godina, jer smo pretpostavili da će to njima biti najzanimljivije. Najpre smo ih upoznali sa istorijatom poljoprivrednog alata iz rimskog perioda, a ona su, po svom sopstvenom nahođenju, kako su oni doživeli i videli, napravili po jednu alatku, neko i po dve-tri. Usput smo još po nešto rekli zanimljivo o Rimljanima, o tome kako su živeli, šta su radili, i čini se da je to deci bilo jako interesantno. Neka su sada prvi put došla, a neka su već bila u muzeju“ – kaže realizatorka radionice, autorka izložbe, arheolog Gordana Ković. Dodaje da će dečji radovi biti izloženi u holu muzeja, tako da će moći da svrate i da ih pogledaju sa svojim drugarima ili roditeljima…
Angelina nam pokaza da je napravila činiju, komadiće stakla i deo od sekire. Isak je plastelin pretočio u dvozubac i deo od krampa, a na pitanje hoće li ponovo doći u muzej, kao iz topa je odgovorio: „Naravno!“ Delo Vukovih ruku su „dvozuba motika, crtalo i kosa“… Najlepši deo priče o arheološkoj radionici za decu u Narodnom muzeju svakako je njihova želja da ponovo dođu. Uz reči: „Stvarno mi je bilo mnogo lepo u muzeju“, David nam je objasnio da je pravio alatke „od pre“.
S.Lj.
