NAPREDNjACI SE MORAJU BEZUSLOVNO POHAPSITI
Ne znam kako je vama, poštovani čitaoci, ali ja jedva čekam da se ova predizborna kampanja završi. Jer, ovaj protekli mesec je jedan od najgorih meseci u mom životu. Nikada do sada u javnosti, na televizijama, pre svega, ali i društvenim mrežama, nismo mogli da vidimo toliko ljudskog ološa, bitangi, probisveta, šljama… Koji pretenduju da u naredne četiri godine odlučuju o našim životima.
I kao što Dis napisa 1910. godine i ove 2020. godine, dakele 110 godina kasnije, ponovo: „Razvilo se crno vreme opadanja, Nabujao šljam i razvrat i poroci, Podigao se truli zadah propadanja, Razvilo se crno vreme opadanja.“
Nevrovatno je i to šta smo mi to sebi dozvolili. Da nas taj šljam ponižava, da nas vređa, da nas prave budalama a da im se, i pored svega, dobar deo građana klanja nadajući se da će im upravo oni dati nešto, mimo reda i zakona.
I kako se izbori približavaju, izborni spotovi i televizijski prilozi sve su brutalniji, bestijalniji i jeziviji. Potpuno je jasno da šabački naprednjaci svojim sugrađanima nemaju ništa normalno i realno da ponude. Pre svega zato što su svi oni ogrezli u lažima i kriminalu pa prvenstveno strepe jedni od drugih a potom i od toga da će Srbija jednog dana postati pravna i normalna država a to znači da će svi oni završiti na dugogodišnjoj robiji.
Do sada sam vam, bezbroj puta, skretao pažnju na ono što šabački naprednjaci rade u borbi za vlast. Zloupotrebljavaju siromašne, ljude sa margina života i neobrazovane. I to je zločin. Ljudski. Civilizacijski.
A kako to izgleda na najbolji mogući način možete videti na ovom televizijskom prilogu jedne televizije. E, u ovom prilogu obećanja za bolji život daju oni koji su proneverili silne pare u Nacionalnoj službi za zapošljavanje a samo zato što je ovo zemlja u kojoj nema zakona oni se još uvek kreću šabačkim ulicama i lažu nesrećni narod. Da mogu da kradu i dalje. Pogledajte ih dobro!
Naravno ima među nama i dosta onih lakovernih koji bi da dobiju nešto što im ne pripada pa iz tog razloga podržavaju Srpsku naprednu stranku. Da se i oni malo „učipe“. Pa makar i za paket „humanitarne pomoći“ vredan manje od 500 dinara. Koliko su procenili da vrede i njihov glas i oni sami. E, njih ne žalim. Oni će, kad tad, morati da se suoče sa istinom da su, zbog lične koristi, hteli da unište grad u kojem žive i nanesu nesreću svojim sugrađanima.
A to suočavanje sa i istinom, i savešću, biće veoma bolno. Nemoj samo da posle kažete: MORALI SMO! Ne, niste morali, hteli ste. I zbog toga će prezir prema vama biti veći.
Sačuvajmo slobodu. Sačuvajmo svoj grad. Ne dozvolimo nikom da da nas spreči da i u naredne četiori godine cela Srbija o nama priča. I divi nam se. Zbog našeg grada, zbog Jevreme, Luke, Vinavera ali i naših potomaka. Naše dece a ne njihove.
NEKA PAMET I RAZUM POBEDE DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Ivan Kovačević
Naši dani
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podigao se truli zadah propadanja,
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas nasi suvereni,
Progledale sve jazbine i kanali.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti,
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podele i obede,
Budućnosti zatvorismo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede,
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesreće naše braće, od robova
Zatvorismo svoje oči i džepove,
Mesto svetle istorije i grobova.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu k’o pauci,
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomračina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Pomračina pritisnula naše dane.
