DOGAĐAJ KOJI SE NEĆE ZBITI – PRVO POLUVREME (ALI IMA I NASTAVAK)
Danas nam je svečan dan. Nedelja, 26. april, kada se u Srbiji održavaju izbori. Hiljade „aktivista“ sa fasciklama i telefonima u ruci već od ranih jutarnjih časova zauzeli su svoje „borbene položaje“ pored izbornih mesta. Crni džipovi i razna druga vozila bez tablica patroliraju ulicama. Iz partijskih prostorija šalju se prigodne SMS poruke. Mediji postavljaju svoju opremu da zabeleže trenutak kada vrhovni vladar i njegova „elita“ ubacuju glasači listić u providnu kutiju. Ili to u njihovo ime rade maloletna deca. Za sreću! Svoju. „Za njihovu decu“
Vri!
U svečanim odelima naši najstariji sugrađani prvi izlaze na birališta. A na klasično i uhodano novinarsko pitanje:
– Šta očekujete od ovih izbora?
Odgovaraju:
– Da nam bude bolje!
I glasaju. Da im bude bolje! Njima, a ne nama!
Oni mlađi nevoljno se bude. Ali, danas je i za njih veoma važan dan. Dan koji će im „promeniti“ život. Dan u kojem treba da se pokažu da su vredni svoga vođe i partije koja će njihovo angažovanje, da na izborna mesta dovedu ne birače već 50 „sigurnih glasova“, nagraditi nekim Ugovorom o radu na privremeno povremene poslove. I usrećiti ih do neke nove prilike u kojoj će ponovo morati da dokazuju svoju odanost.
Oni drugi, koji su propagirali BOJKOT, sede u svojim domovima, ispijaju jutarnju kafu i nadaju se da će izbori da „propadnu“. Mada ni oni sami ne znaju kako, ovi, današnji, izbori mogu da propadnu. Ali, dobro… Demokratska smo zemlja!
Drugo poluvreme
U životu, kao što je to slučaj u nekim sportskim nadmetanjima, nema drugog poluvremena. Međutim, igrom slučaja ili Božjom voljom, građani Srbije su dobili tu šansu. I to tamo gde se nešto tako nikada ne bi očekivalo. Na izborima.
Kada smo u emisiji „Podrinske specijal“, autora i voditelja Hanibala Kovača, pričali o tome da li, ili ne, treba bojkotovati izbore, naročito ove u Šapcu, ako se sećate, rekao sam da bojkot može da uspe samo ako Srbija stane. Ako prestanu da rade fabrike, prodavnice, pozorišta, muzeji, biblioteke, ako ne bude sportskih utakmica, koncerata… Da se sva slobodoumna Srbija mora svrstati u jednu kolonu bez stranačkih obeležja i „pohabanih“ političara. Da treba formirati, izglasati, Vladu nacionalnog spasa, sastavljenu od uglednih i nekompromitovanih ljudi, koja će biti oročena, na godinu ili dve, i koja će imati zadatak da iz ruku diktatora i lažova, Aleksandra Vučića, „otme“ i u okvire Zakona i Ustava vrate sve relevantne institucije: Skupštinu, Tužilaštvo, Sud, Vojsku, Policiju, Državnu bezbednost, Zdravstvo, Obrazovanje, Kulturu, Medije… I da se izvrši potpuna decentralizacija Srbije… I administrativna i fiskalna… Te da pripremi uslove za slobodne, vanredne, demokratske parlamentarne izbore.
Igrom slučaja ili Božjom voljom izbori su odloženi a Srbija je stala. U ovih mesec i po dana na površinu su isplivale sve nakaradnosti Vučićevog lažovskog režima. Postalo je jasno da ni „Carevo novo odelo“ nije onakvo kakvim ga „krojači“ predstavljaju. Postalo je jasno da je Srbija, „najbolja i najprosperitetnija zemlja Evrope“, samo obična niska „staklenih prerli“… Da se ovaj režim održava isključivo lažima i obmanama ali i satanizacijom političkih i svakih drugih protivnika…
Igrom slučaja ili Božjom voljom slobodoumna Srbija dobila je novu šansu. „Drugo poluvreme“. Koje treba iskoristiti.
Tim pre jer je sve vidljiviji Vučićev strah od „političkog“ ujedinjenja Srbije. Svesni svojih laži i obmana, ali i svih drugih kriminalnih, nezakonitih i neustavnih radnji, naprednjačka medijska mašinerija već pokušava da priča kako „opozicija“ koja ništa nije radila dok su Vučić i napredljaci spašavali Srbiju hoće na izbore.
A da su im „pune gaće“ može se, između redova, pročitati i iz govora Darka Glišića, Vučićevog kuma i visokog funkcionera Srpske napredne stranke, koji je onak, „tiho“, provučen na jednoj naprednjačkoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Iskoristimo, igrom slučaja ili Božjom voljom, datu šansu. Sad ili nikad! „Za svu decu a ne samo njihovu“!
DA RAZUM I PAMET POBEDE! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Ivan Kovačević
