KAD POLITIKA NE MOŽE DA UTIHNE
Stvarno je neshvatljivo šta nam se dešava, šta i kako radimo. Međutim, u zemlji u kojoj je politika vazduh koji dišemo, zemlja kojom hodamo, voda koju pijemo, hleb koji jedemo ne može se dugačije.
A samo nekoliko meseci ranije (zvoni telefon):
– Halo, šta radiš?
– Ma, ležim. „Ćapio“ me grip.
– A ja mislio da idemo na piće.
– Ne mogu. „Ubi“ me temperatura!
– Dobr, lezi i ne daj se. Ćao!
– Ćao!
Posle samo pola sata telefon počinje neprestano da zvoni. Si su saznali i zovu da čuju kako je. Uveče poneko i dođe u posetu, donese voće!
I, sve obično i normalno.
Ali onda se taj grip pretvorio u koronavirus i odjednom sve „zlo i naopako“! Proradio neki primitivni gen kakvog nikada do sada nismo imali. Počeli smo da zaziremo jedni od drugih, da se krijemo. Ni na telefon se više ne javljamo! Zašto?
Teško je dati tačan i razborit odgovor. Zašto se danas više plašimo korone nego što su se naši preci, pre stotinak godina, plašili kolere ili tuberkuloze? Ili side, kasnije!
Od tuberkuloze su umrli: Federik Šopen, Laza Lazarević, koji se u trenutku smrti, kažu, samo nasmejao, Aleksa Šantić, Milutin Bojić, Vojislav Ilić… i, ništa. Život ide dalje. Čak se i u njihovim biografijama pominje od čega su umrli. Da li je to promenilo naše mišljenje o njima. Da li ćete zbog razloga njihove smrti prestati da čitate „Prvi put s ocem na jutrenje“ ili da govorite stihove „Emine“ i „Plave grobnice“?
U Srbiji je sve politika
Ne mogu tačno da procenim da li je, ili da li će, pojava koronavirusa, baš kad su se raspisali izbori, značiti nešto i u budućem političkom život Srbije ali ono što je svima jasno je da je ova pošast mnogima dobro došla u podizanju rAjtinga. Ili oni bar tako misle. I u tom kontekstu treba sagledavati i sve ovo što se u Šapcu događa.
Gradonačelniku, Nebojši Zelenoviću, kao komadantu Štaba za vanredne situacije pružila se prilika da može, i mora, još više da radi što očito ne odgovara njegovim političkim oponentima. Tim pre što su ti politički oponenti, u euforiji ekspresnog skupljanja potpisa za izborne liste, počeli samouvereno i bahato da se ponašaju i da veruju da će im Šabac biti predat na „tacni“. Ali, nikad nije onako kako se nadamo i mislimo. Sudbina se, očito, poigrala sa njihovom bahatošću. Na nekom slavlju, i to u trenutku dok je predsednik države obaveštavao građane „da je Srbija danas u ratu protiv nevidljivog protivnika kojeg naša zemlja mora da pobedi“ skoro svi „viđeniji“ šabački naprednjaci veselili su se do rane zore ne sluteći da je među njima i osoba koja je već bila zaražena koronavirusom. Naravno, ništa to nije bilo ni strašno ni neobično. Međutim, u galavama u kojima ne „stanuje“ zdrav razum već politika sve se okrenulo naopačke. Pobegli su iz javnosti i sakrili se u „mišju rupu“.
„Dal’ zbog mene, dali zbog žaketa“
Ne mogu tačno da procenim ni to da li je u tim, njihovim, “političkim“, glavama proradila griža savest zbog toga što su se oni veselili dok je predsednik molio i plako ili su u njima proradili primitivni nagoni od nekakve sramote ali rezultat svega toga je pokušaj da se sve to zataška. Na njihovu sreću, ali našu nesreću, na mestima direktora dve najznačajnije zdravstvene ustanove u gradu: Opšte bolnice i Zavoda za javno zdravlje našla su se dva čoveka, dvojica karijerista, kojima je parija najvažnija stvar u životu. Verovatno je, od ove dvojice „komedijaša“ i potekao predlog o zataškavanju. Ali, kao što rekoh, sudbina se poigrala sa njima. Nažalost tragično. Prvo je „sa koronom“ prminula jedna osoba koja je prisustvovala tom slavlju a potom je u bolnici završio i jedan od trojice šabačkih poverenika. I to se nije moglo sakriti. Po gradu su počele da kruže razne priče da je još neko od njih zaražen a onda je usledio još jedan šok. Zahvaljujući hrabim i samosvesnim građanima i velikoj odvažnosti mlade novinarke koja je imala smelosti da to objavi javnos je saznala da je jedna babica zaražena korona virusom i da je šabačko porodilište zatvoreno.
Usledilo je ponovno ćutanje, demanti, vređanja po društvenim mrežama ali istina kad tad ispliva. A onda se desilo nešto što je mene posebno iziritiralo: sramna i „zbrkana“ saopštenja svih relevantnih državnih zdravstvenih činilaca. Da ne poveruješ!
Kome smeta istina
Tako ispada da je lakše saznati da je od korona virusa zaražen britanski premijer nego neko od šabačkih naprednjaka. Ali ono što je najgore u ovom trenutku je što smo potpuno izgubili poverenje u zdravstvene ustanove u kojima, uglavno, rade čestiti ljudi i koji su, ovakvim ponašanjem političara još više poniženi ali i životno ugroženi jer pojedinci koji ovaj virus kriju, od straha za gubitkom partijskog ugleda, ugrožavaju i njihovo zdravlje kao i zdravlje svoje okoline.
Kome smeta istina? I zašto?
Od koronavirusa, u svetu, obolele su brojne poznate ličnosti i to nisu krile
POLITIČARI:
Princ Čarls
Boris Džonson, britanski premijer
Nadine Dorries, ministarka zdravlja Velike Britanije
Sofi Trudo, supruga kanadskog premijera
Yaakov Litzman, ministar zdravlja Izraela
Kvim Tora katalonski politički lider
Ešak Jahangiri, potpredsedni Irana
Dalibor Ninčević, gradonačelnik Solina
SPORTISTI:
Paolo Maldini, legendarni fudbaler i njegov sin i njegova žena
Daniele Rugani (Juventus)
Callum Hudson – Odoi (Čelsi)
Mikel Arteta (trener Arsenala)
Timo Hubers (Hanover)
Manolo Gabbiadini (Sampdoria)
Martin Ortega (Generalni direktor Leganesa)
Trey Thompkins (Real Madrid – košarka)
Rudy Gobert (Utah Jazz)
Donovan Mitchell (Utah Jazz)
Fernando Gaviria (Biciklizam)
GLUMCI:
Tom Henks, glumac i njegova supruga
ROMANTIČNE PRIČE:
Ima i romantičnih priča. Nemački političar Stephan von Dassel (Stranka zelenih), svesno se zarazio korona virusom da ne bi, u karantinu ostavio samu zaraženu devojku.
Jel’ da, da nije bolelo
Eto, uz sve ovo što se loše događalo i što će ostaviti trag ružnog sećanja u našim životima, istina je pobedila. I kao što vidite nije bolelo. Valjda ćete to jednog dana shvatiti.
Bilo bi smešno da nije žalosno
Priča se kako Vujković i ekipa pokušavaju da pronađu opravdanje kako se zarazila babica šabačkog porodilišta. Jedna od ponuđenih priča je da je koronavirus „zaradili“ tako što je svoje biciklo ostavljala u dvorištu osobe koja je preminula sa koronavirusom.
Da ne poveruješ!
Mada je sasvim moguće. Recimo da je virus poželeo da se provoza koji krug biciklom ali je tog trenutka došla babica pa je došlo do njihovog kontakta!
NEKA PAMET I RAZUM POBEDE! DA MISLIMO A NE DA VERUJEMO!
#OstaniKodKuće
Ivan Kovačević
