Izložba fotografija
Izložba fotografija „Paralelne stvarnosti Srbije i Kosova: sećanja na NATO intervenciju” otvorena je u petak u galeriji „Vladislav Lalicki“ u Šabačkom pozorištu. Oko 30 fotografija Imre Saba, Miloša Cvetkovića i Vuka Brankovića, jednih od najboljih fotografa Srbije, odabrali su i producirali Igor Čoko, osnivač GRAIN- a i Jelena Grujić Zindović, osnivačica Kardana, dve organizacije koje su pokrenule projekat sa ciljem da ukažu i podsete da su se stradanja i srpskih i albanskih civila istovremeno dešavala na oba područja tokom trajanja NATO intervencije, i ne samo od NATO bombi.
Fotografije kao lična svedočanstva
Namera je da se istakne upravo ta potpuno zanemarena činjenica u srpskoj javnosti, da su nedužni ljudi stradali u isto vreme na obe teritorije, ne bi li se time otvorila dvostruka, šira perspektiva sećanja na 1999. godinu, kao i novi prostor za preispitivanje i razumevanje uzroka i posledica ne tako davne prošlosti.
-Zaboravlja se koliko je naša zemlja uništena u tom periodu, naši putevi, mostovi itd. Mi i dan danas plaćamo cenu svega toga. U centru Beograda prolazimo još uvek pored ruševina nastalih za vreme bombardovanja. Zbog čega, zašto, ko je za to odgovoran, ko strada, ko treba sad to da plati- mi iz budžeta plaćajući porez. Pritom, u vreme kad se rat dešavao, 1998- 1999 godine nismo doneli odluku nijednog trenutka da naše oružane snage ubijaju druge ljude, civile i da počine više od 200 masovnih zločina nad albanskim stanovništvom. To je cena koju smo platili- napomenula je Zindovićeva.
Imre Sabo ističe da je u ratno vreme etika nešto sasvim drugo, jer su meci neumoljivi, tu nema ni logike, ni ničega, nego samo glupog ratovanja. Sve fotografije napravili su srpski fotografi, iskusni ratni reporteri, koji su samim tim i lično svedočili događajima koje su zabeležili njihovi fotoaparati.
-Dokumentarna fotografija je jako širok pojam, ja bih ga suzio malo na novinsku, gde nema izmeštanja, premeštanja, oduzimanja i dodavanja. U fotošopu je dozvoljeno isto ono što smo mogli da uradimo nekada u mračnoj komori. Ovakve izložbe su veoma važne, naročito za vas mlađe generacije, da shvatite da ovakve opasnosti nikada ne prolaze, na vama je da ne dozvolite da se ovakve stvari dogode. Nadam se da će Šapčani moći da vide i moju izložbu 40 fotografija iz devedesetih godina- poručio je Sabo.
Da se posledice pogrešne politike ne zaborave
Član Gradskog veća zadužen za kulturu Igor Marsenić izrazio je zadovoljstvo što je u Šapcu otvorena fantastična izložba najpoznatijih ratnih fotografa i reportara sa ovih prostora.
-Šabac je ponovo pokazao da je otvoren grad. Ne postoji tema o kojoj ne možemo da razgovaramo, koja ne može ili ne sme da bude deo javnog života. Važno je da ljudi mogu ponovo da vide posledice pogrešne i anticivilizacijske politike koja nas je trajno obeležila. Imre Sabo je rekao da je rođen 11 godina posle Drugog svetskog rata, a nije osećao njegove posledice. Mi i naša deca, koja su se rodila devedesetih i kasnije, i dalje, 25 godina kasnije, osećamo posledice ratova koji su protutnjali. I zato su pogrešne politike pogrešne, njihove posledice dugotrajne i ne treba da ih stavimo pod tepih, već da koristimo svaki trenutak i svaku moguću priliku da o njima govorimo, da pokažemo kako su pogrešne da se ne bi ponovile, da ne bi sledeće generacije, sledećih 25 godina, ispaštale- upozorio je Marsenić.
Zindovićeva je rekla da su u Srbiji samo dve opštine i dva grada slobodni, te da su imali poteškoća sa organizacijom izložbe.
-Cela Srbija je pod okupacijom. Mukotrpno smo pokušavali da organizujemo izložbu na više različitih mesta u različitim institucijama i na kraju smo uspeli u jedinoj opštini koja nije pod vlašću Srpske napredne stranke, kao što je i sad slučaj. Nadam se da će gradske vlasti drugih gradova uspeti da prevaziđu taj politički nivo i shvate koliko je značajno da o tome porazgovaramo i koliko se to tiče naše budućnosti, bez obzira na političko opredeljenje-podvukla je, ističući važnost kulture sećanja.
Projekat „Paralelne stvarnosti Srbije i Kosova: sećanja na NATO intervenciju” donosi mnoge fotografije do sada neobjavljene u srpskim medijima.
Dragana Dimitrijević
