U Dvorani „Vinaver“ Biblioteke šabačke prvi put gost Marko Šelić Marčelo
U Dvorani „Vinaver“ Biblioteke šabačke prošle srede gostovao je Marko Šelić Marčelo, ne prvi put u Šapcu, ali prvi put u toj ustanovi kulture. Jedan od najčitanijih pisaca mlađe generacije u našoj zemlji govorio je o muzici, pisanju, stripovima, položaju mladih i njihovim interesovanjima, a razgovor je vodila Aleksandra Erdevički Tomić. Stihovima iz pesme „Danas neću napisati ništa“ direktorka Jelena Podgorac Jovanović otvorila je jednoiposatno druženje sa gostom, a u publici su dominirali mladi Šapčani. Direktorka je istakla da je reč o društveno angažovanom umetniku koji je osvetlio svoj život i vreme u kome živimo.
Šelić je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, a Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu dodelio mu je počasnu diplomu Magister Humanitas za pedagoško delovanje. Živi u svom svetu i slovi za pisca kojem se dogodila muzika, iako redosled objavljivanja dela sugeriše da se desilo obrnuto.
-Uvek me više privlačila proza, aktivno sam se bavio crtanjem u osnovnoj i deo srednje škole, učestvovao u izložbama i između crtanja i pisanja odabrao pisanje- naveo je Šelić, sećajući se da je hip- hop u vreme kada ga je odabrao bio avangarda.
Razmišljajući o tome, našalio se kako danas više nije potreban talenat za bavljenje bilo kojom vrstom muzike, jer kompjuterski programi sve „ispeglaju“. Govorio je i o priznanjima i pohvalama, ne negirajući da prijaju, ali priznajući da ništa od toga neće ispuniti prazne listove papira pred autorom. Samosvestan, ali i svestan trenutka, priznaje da i sam teško podnosi društveno- političke okolnosti u kojima živimo i neretko je obeshrabren, ali ga primeri iz života i svakodnevice uveravaju da nema pravo na to.
-Tada shvatim da ništa nije za džabe. Naravno, to što ti radiš neće spasti svet, ali neke mikropromene se dešavaju i baš ti možeš nešto da promeniš, nešto se desi čim se angažuješ i veruješ, nesumnjivo staviš celog sebe u to nešto. Tamo negde, desi se efekat leptira, neka kockica se u lego konstrukciji pomeri zato što si ti mrdnuo. Meni se uglavnom čini da smo svi bespomoćni, kao u književnosti Bore Stankovića, kao da smo po zanimanju trpitelji sopstvenog života, potpuno smo nemoćni. Naš je posao da istrpimo sopstveno bitisanje. Ovakve večeri mi pokazuju da je to strašan kukavičluk prema sebi i strašna malodušnost. Nismo svemoćni, daleko od toga, nismo ni nešto mnogo moćni, ali nije istina da smo nemoćni. Mislim da živimo kako živimo zato što smo ubedili sami sebe da ne vredimo ništa i da ne zaslužujemo ništa bolje nego ono što nam se dešava. Nisam nešto optimističan da ćemo da završimo sjajno, ali nikad više neću pristati baš na toliku malodušnost, da kažemo nema ničeg, a nečega ima. Ako ne verujemo da ima nečega, treba svi da se spakujemo odmah sada i da odemo. Ako sedimo ovde, znači da se nadamo. Ako se nadamo, moramo nešto da radimo s tom nadom, ništa neće doći samo- smatra Šelić.
Objavio je četiri studijska albuma, kao i romane: „Zajedno sami“, „Malterego“, knjiga prva, „Rubikova stolica“, „Malterego“, knjiga druga, „Higijena nesećanja“, zbirku tekstova „O ljudima, psima i mišima“ i „Napet šou“. Spot za pesmu „Pozerište“ prvi je srpski spot uvršten u World chart express evropskog MTV-a. Nekoliko godina je objavljivao kolumne u „Politici“ i „Huperu“, gde je vodio rubriku o stripovima. Učestvovao je i u akcijama Centra za nenasilje, Centra za ratnu traumu i organizacije „Astra“. Poslednjih godina angažovan je i u pozorištu.
D.Dimitrijević
