TREĆE VEČE ZONE NOVOG OPTIMIZMA U ŠAPCU
Na Gradskom trgu u Šapcu treće večeri tema je bila Građanski marš: protesti u Srbiji – buđenje solidarnosti. Moderatori novinarka Milica Kravić Aksamit i doktorand na FPN Boban Stojanović inicirali su različite teme koje osvetljavaju aktuelnu političku scenu Srbije. Debatovalo se od sastanka opozicije i vlasti, do bojkota i stvaranja jedinstvenog fronta za izbore. Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, istakla je da je dogovor bio da se ne daju izjave u javnosti o detaljima sastanka sa predstavnicima vlasti, i da je to učinjeno i zbog znatnog dela profesora FPN koji su podržali proteste. Za poštene i fer izbore navedeno je šest glavnih uslova i opozicija neće izaći na njih dok se ne ispune, a to ih obavezuje i više od 200.000 građana koji su potpisali Sporazum sa narodom.
Nebojša Zelenović, koopredsednik ujedinjene Demokratske stranke, naveo je da društvo klizi u ozbiljan sukob i prvi zadatak je otvaranje dijaloga. Sloboda medija, zabrana funkcionerske kampanje, smena Maje Gojković samo su neki od zahteva koji se moraju ispuniti da bi do izbora došlo. Njega je na ovaj sastanak lično pozvao Sem Fabrici, šef misije Evropske unije u Srbiji, i drugim državama je stalo da se krene sa mrtve tače, a to pokazuje i drugačiji odnos stranih ambasada prema opoziciji. Nikola Ćurčin, predsednik Pokrajinskog odbora PSG, podsetio je da su protesti prevazišli očekivanja, najvažnije da su građani oslobođeni od straha i da je promenjen odnos snaga na političkoj sceni. Vlast je bila prinuđena da učini poslednje korake angažovanjem zaposlenih iz zdravstva i prosvete kako bi popunili kampanju Aleksandra Vučića. Predstoje nam ozbiljni razgovori kako voditi bojkot, jer sva je prilika da vlast neće ispuniti zahteve opozicije. Da bi Srbija preživela ova naprednjačk vlast mora da ode. Moramo da ponudimo rešenja za najvažnije probleme. Među njima su masovno iseljavanje, decentralizacija, obrazovanje… Protesti se tokom leta nastavljaju u Beogradu kao i u Nišu. Dobrica Veselinović, iz pokreta Ne davimo Beograd, kao najvažniji cilj naveo je bolji život svih građana, da imaju zdravu hranu, vodu, vazduh, bolji prevoz… Moramo da zamislimo Srbiju za 20, 30 godina u budućnosti, SNS i SPS ne mogu da nam pariraju jer su sve upropastili. U ovome su nam važne one osnovne ljudske odlike: dobrota, ljubav, plemenitost… Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta Kraljevo, smatra da su protesti ojačali lokalne pokrete i da su preuzeli odgovornost za učestvovanje u političkom životu Srbije. Oduzimanjem medija došlo je do getoizacije opozicije, ali se politika vratila na trgove i ulice. Uzroci ovakvog stanja su sebičnost, pohlepa, lažne vesti, nasilje… Solidarnost je ključna u borbi koja nam predstoji. Arhitekta Dragoljub Bakić, iz pokreta Samoodbrana, istakao je moto ovogo pokreta intelektualaca: “Govoriti istinu pravo u oči režimu“. Mi nastupamo kao oftalmolozi i psihijatri, da otvorimo oči i sačuvamo zdrav razum građanima, da probudimo etiku građanske odgovornosti. Osnovna obaveza građana je da se odupru teroru. Mentalno zdravlje nacije je ozbiljno ugroženo, siromaštvo, nejednakost su prisutne na svakom koraku. On je naveo dugogodišnjeg istraživanja o kvalitetu životu u 166 zemlje, i Srbija je na tom poslednjem mestu. Ispred je, na primer, Burundi, a prvo mesto pripada Kanadi, slede Norveška, Australija, SAD… Protesti su doneli prve rezultate. Pronađen je novac za kanalizaciju na levoj obali Dunava, otvoren je Trg republike za saobraćaj jer njime dnevno prođe 60.000 vozila, a bili su spremni da ga zatvore, stala je izgradnja podzemnih garaža na Studentskom trgu. Beograd na vodi, čudo nad čudima od marifetluka, ne treba da ima beogradsku adresu, već arapsku. Građanima je uskraćeno osnovno pravo na informisanje, kao ne zna se ko je vozio “škodu“ kada je jedna žena stradala, ko je rušio u Savamali, kakvi su to tajni ugovori države kojoj mi pripadamo.
Na pitanje da li će stranke u lokalnoj vlasti učestvovati na lokalnim izborima gradonačelnik Zelenović je ponovio da u Srbiji ne rade institucije, da građani veoma loše žive i da nema
budućnosti pod vlašću Aleksandra Vučića i naprednjaka. Stanje u društvu se dramatično pogoršava, vreme ističe, i predstoji nam ozbiljna građanska neposlušnost. Sloboda je osnovni preduslov bez koga nema boljitka u Srbiji. Od nas zavisi da pameću, upornošću pobedimo jer sada igramo sa belim figurama a Vučić prinuđen na defanzivu i sve nervoznije reaguje. Menja se i odnos međunarodnih faktora, pre predstavnici opozicije nisu mogli da dođu ni do običnih službenika u ambasadama, a sada smo redovno pozivani kod najviših predstavnika važnih država.
Nebojša Zelenović, delom je svoje izlaganje posvetio i okupljenim demonstrantima, ukazavši na sindrom naučene bespomoćnosti, jer Vučić sve vreme potencira propast i bespomoćnost i da nam nema pomoći bez njega. Promena je moguća, u Šapcu pobedile su demokratske snage 2012. i 2016, ali to mora da se desi i u ostalim gradovima. Mi želimo pristojnu Srbiju, za pristojne građane i da pristojno živimo, ali smo okruženi jednom mafijaškom organizacijom, spojene države i kriminala. Trenutno na računu grada je 980 miliona dinara, a država nam duguje 30 miliona evra. Svaki drugi grad bi se ugušio, ali Šabac je primer dobre prakse, od ušteda, evropskih vrednosti do kulture kojom čuvamo identitet. Borislav Novaković, predsednik Pokrajinskog odbora Narodne stranke, podsetio je da su naprednjački glasovi kupovani, da su građani ucenjivani za koga da glasaju, i da je na delu sprega vlasti i mafije. Pravi gospodari u Novom Sadu su Andrej Vučić i Zvonko Veselinović. Svi poslovi idu preko njih. Najvažniji zadatak je da pridobijemo ćutljivu većinu, u tome moramo biti čvrsti i spremni na rizik jer za protivnika imamo jaku kriminalnu organizaciju. Da bismo ih pobedili moramo imati dobru organizaciju, pre svega kvalitetne ljude. Vučić je došao na vlast navodnom borbom protiv kriminala i korupcije. To se mora preokrenuti protiv njega, pokazati kakva se epohalna pljačka desila za ovih sedam godina. Srasla je mafija i država, i sad mafija traži svoj deo jer mu je pomogla da dođe na vlast. Marinika Tepić ukazala je da je bojkot Parlamenta uspeo, poslanici opozicije su odbili da učestvuju u cirkusu. I Evropska komisija počela je da prepoznaje zloupotrebe vlasti. Bilo im je nepojmljivo da postoje tzv. besmisleni amandmani koje je podnosila vladajuća većin da bi sprečili istinsku raspravu. Perjanica toga je predsedavajuća Maja Gojković koja je raspustila Skupštinu pred predsedničke izboreg vređala sudiju Majića, ostala gluva za uvrede Aleksandre Jerkov i Snežane Čongradin… Njena smena je jedan od preduslova za izbore.
Na kraju tribine kao zajednički imienitelj navedeno je da cilj treba da bude borba protiv jake kriminalne organizacije, da je to u interesu svih građana, kao i institucija. Takođe važno je ustrojiti lustraciju, jer se ne sme dozvoliti da oni koji su upropastili državu ponovo budu u prilici da se negde pojave kao politički akteri.
Za razliku od prethodnih večeri protestanti SNS su znatno pojačani ekipom iz Beograda. Bilo je ukupno oko 50, sa većim brojem transparenata. Pored parola „Zeleni, lopove“ i „Zeleni –
Zabela“ uzvikivane su parole „Spasi Srbiju i ubi se, Đilase“, a priodate su i parole protiv Dušana Petrovića. Policija je, po prvi put, napravila kordon, tako da su demonstranti bili oko pedesetak metara udaljeni od tribina. Demonstranti su pozvani da učestvuju u debati ali se niko nije odazvao. Posle pola sata demonstranti su organizovano napustili Gradski trg.
D.Eraković
