Od 26. juna do 5. jula
Prvi ansambl i orkestar šabačkog Kulturno- umetničkog društva „Abrašević“ boravili su od 26. juna do 5. jula u Poljskoj na 22. Međunarodnom festivalu folklora u Legnici. Prvi put su šabački igrači pozvani da budu gosti manifestacije na kojoj je učestvovalo više od 15 zemalja, među kojima su Rumunija, Albanija, Ukrajina, Litvanija, Španija, Kazahstan, Bolivija i samo još jedno društvo iz Srbije (Nova Pazova). Mnogima je ovo bila prva velika turneja i posebno im je bilo zanimljivo što su gotovo svakog dana imali nastupe, uvek u drugom mestu, a publika je prepoznatljiv stav, osmeh i energiju „Abraševićevaca“ nagrađivala aplauzima i pohvalama.
Publici prijala energija Šapčana
Šumadija, Bugarka, Šopske, Vlaške, Mačva, Pastorala, samo su neke od igara koje su izazvale ovacije svih koji su pratili manifestaciju, koja je, pored koncerta, uključivala i propratne sadržaje. Najviše su igrali na centralnim trgovima, a koncerti na otvorenom uvek imaju posebnu draž. Umetnički rukovodioci, Marija Batnožić i Goran Džinović, bili su zaduženi za predstavljanje 29 Šapčana u najboljem svetlu, a pratio ih je dobro uvežban orkestar u sastavu: Aleksandar Ristivojević, Nebojša Ćosić i Saša Mijailović. U smeštaju sa njima bila je i grupa iz Poljske, da bi im se kasnije pridružili i Španci. Svaki dan su pre podne imali slobodno, potom bi usledile pripreme za nastup, zatim i koncerti koji su trajali po tri sata, a svaka grupa imala je dvadesetak minuta da se predstavi publici.
-Njihov mentalitet je drugačiji, pa nije neuobičajeno što organizuju tročasovne koncerte. Publici je posebno prijala naša energija, kao i nošnja koja je takođe privlačila pažnju. Kod njih svaka nošnja liči na prethodnu, dok se naše vidno razlikuju, što im je bilo posebno interesantno. Izvan redovnog programa, dva puta smo imali nastup u Domu za stare, gde smo sve oduševli Pastoralom. Uglavnom smo nastupali na početku i na kraju kocerata i poslednji nastup pred povratak u Srbiju nam je bio posebno upečatljiv- istakla je Batnožićeva.
Stefanu Laziću, koji je u prvom ansamblu godinu i po dana, ovo je druga veća turneja, nakon puta na Kefaloniju. Odlazak u Poljsku opisuje kao fenomenalno iskustvo koje će mu u pamćenju ostati urezano ceo život. Obilasci drugih gradova, kao i organizovana ekskurzija u Vroclav, koji ga je podsetio na Novi Sad, bili su značajni za upoznavanje druge kulture.
-Bilo mi je fenomenalno, budući da sam išao sa društvom koje doživljavam kao drugu porodicu. Tih dana smo se fokusirali samo na lepe doživljaje, pripreme i nastupe u kojima smo pokazali energiju koja nas krasi kad god smo na sceni. Možda će zvučati neskromno, ali naš nastup mi je bio najbolji, a potom i Rumunije, koja je takođe imala zanimljivu koreografiju i nošnju. Kad smo silazili sa scene, uvek su nas ispraćali aplauzima i uzvicima „Bravo, Šabac!“ Zaista im se svidelo kako predstavljamo našu tradiciju i kulturu kroz igru, jer smo drugačiji od ostalih. Njihovi nastupi su više baletskog tipa, a naši vidno energičniji- istakao je Stefan i dodao da su se najviše družili i najlakše sporazumevali sa Poljacima.
Nezaboravno druženje i Vroclav
Jana Samurović deset godina igra, dve u prvom asnamblu i to je bila njena prva turneja van zemlje. Posebno lepe utiske nosi o gradu, kao i druženju sa Poljacima i Litvancima.
-Smatram da smo ostavili najjači utisak, zato što smo energični, imamo prepoznatljiv osmeh, stav i delujemo na publiku, koja je raznovrsna i sastavljena od pripadnika svih generacija. Lepo je što među učesnicima nije bilo zavisti, već su, naprotiv, svi jedni druge bodrili na nastupima- navodi Jana.
Lazar Mijailović deceniju igra, a tri godine u prvom ansamblu. Druženje sa Litvancima i Poljacima, koncerti, nastupi, smeštaj- sve to je na njega ostavilo i više nego dobar utisak.
-Najviše mi se svideo nastup Litvanca, jer smatam da su posle nas bili najenergičniji. Mi smo bili izuzetno interesantni i privlačili smo poglede raznolikom nošnjom. Kada smo bili u Vroclavu, odlučii smo da u centru grada odigramo kolo i privukli pažnju mnogobrojnih prolaznika. Izazvali smo oduševljenje, neki su nam se priključili, dok su se ostali raspitivali odakle smo, fotografisali i snimali naš nastup- priča Lazar.
Danijela Mašić je deo „Abraševića“ od malena, a devet meseci igra u prvom ansamblu.
-To je bilo veliko iskustvo za mene- prva turneja u inostranstvu, budući da sam do sada nastupala isključivo u našoj zemlji. Publika drugačije reaguje na nas, a i ja sam imala drugačiji osećaj na sceni, svesna odgovornosti da svojom igrom upućujem ljude u našu tradiciju i kulturu. Najviše smo vremena provodili sa našim vodičem iz Poljske Olgom, koja nam je pokazala ceo grad. U znak prijateljstva, poklonila mi je narukvicu za uspomenu. Pozvali smo je da dođe kod nas u Srbiju i da joj na taj način uzvratimo gostoprimstvo- naglasila je Danijela i napomenula da su joj se najviše svideli mladi Litvanci koji su svojim nastupom u njoj probudili posebne emocije.
Puni utisaka, članovi prvog ansambla vratili su se u Srbiju u dobrom raspoloženju, pa im ni višečasovna vožnja natrag nije teško pala. Naročito nakon saznanja da će sasvim izvesno uslediti novi poziv, te da će ponovo naredne godine zaigrati pred publikom u Poljskoj.
Dragana Dimitrijević
