U Muzeju šabačkih Jevreja
Debata „Tokovi budžetskih para u medijskom sektoru“ održana je u utorak u Muzeju šabačkih Jevreja. Baveći se procedurama dodele i praćenjem tokova državnog novca u medijskom sektoru, BIRN, SĆF (Fondacija „Slavko Ćuruvija“), NUNS i druge organizacije, došle su do informacija koje pokazuju brojne nedostatke u procedurama i pravilima dodele novca, ali i zabrinjavajući trend smanjenja dostupnosti informacija i otvorenosti institucija koje ovim novcem raspolažu.
Da li građani imaju korist od realizacije medijskih projekata
Novac koji dolazi od gradskih/opštinskih uprava, kao i javnih preduzeća, pokazao se kao ključan za ekonomski opstanak medija, ali i kao značajno sredstvo kontrole. Bilo je reči o nalazima organizacija koje prate ove procese i iskustvima lokalnih samouprava i medija koji se za ovaj novac „takmiče“. Moderator Tanja Maksić iz BIRN- a rekla je da je neposredan povod za iniciranje debate istraživanje „Indeks transparentnosti“.
-Hteli smo da ispratimo procedure i pravila, da vidimo kako se dolazi do informacija i na koji način se troše budžetske pare u medijskom sektoru. Testirali smo taj indeks u 2017, pa ponovo u 2018. godini na uzorku od 20 lokalnih samouprava. Najviša ocena koju smo uspeli da nađemo u odnosu na idealni model koji smo zamislili kreće se oko 50 posto. Postoji veliki prostor da se procedure i pravila unaprede. Bolja je ocena u delu na početku godine, gde se prave budžetski planovi i opredeljuje novac, a najniža u segmentima kako se taj novac deli i izveštavanje o rezultatima šta je sprovedeno, koje su medijske usluge isporučene, kakav je kvalitet sadržaja koji je finansiran. Vrlo teško dolazimo do tih izveštaja, ako oni uopšte postoje. Uspeli smo ovim istraživanjem da uđemo u trag preko 200 miliona dinara i važno je da razgovaramo o tome za šta je taj novac upotrebljen i da li mi kao građani koji smo na neki način to finansirali imamo neku korist od svega toga- objasnila je Maksićeva.
Zorica Višnjić iz „Lozničkih novosti“ upozorila je da u komisije za ocenu projekata vrlo retko ulaze predloženi članovi iz velikih medijskih udruženja, da tzv. medijska udruženja „niču kao pečurke posle kiše“, kao i novi mediji, najčešće portali, koji se registruju tokom trajanja konkursa da bi se na volšeban način pojavili kao glavni dobitnici sredstava.
Šabac pohvaljen kao primer dobre prakse
-Neophodno je da lokalne samouprave zajedno sa građanima definišu koja su pitanja specifična za svaku lokalnu zajednicu, o kojima mediji, zbog drugih dnevnih obaveza, ređe izveštavaju, a koje je možda potrebno osvetliti iz više uglova, čuti više sagovornika koji su direktno zainteresovani za rešavanje određenog problema. Sve lokalne samouprave ne organizuju javni dijalog o pitanjima od javnog interesa, nego prepisuju te teme sa konkursa Ministarstva kulture. Druga važna stavka je da i mediji prepoznaju šta je javni interes i koji je cilj tih konkursa, da nauče prvo da pišu projekte i da istraju u svojim zahtevima da izborne komisije moraju činiti kompetentni ljudi, koji nisu u sukobu javnog interesa. Komisije su postale koruptivne, nema jasnih mehanizama da se to spreči i proveri. Nažalost, u Srbiji je politička volja uvek iznad javnog interesa. Dok ne bude obrnuto, mi ćemo voditi konstantnu borbu za elementarno poštovanje procedura i zakona koje je ova država propisala- podvukla je Višnjićeva.
Saradnik za poslove kulture i informisanja u Gradskoj upravi grada Šapca Dejan Živanović izrazio je zadovoljstvo što je Grad Šabac izabran da bude domaćin debate na važnu temu u društvu.
-Posebno nam je značajno što smo pohvaljeni kao primer dobre prakse kada je reč o sprovođenju javnog konkursa u oblasti javnog informisanja. Grad Šabac godinama unazad sporovodi javni konkurs iz oblasti informisanja i u tom procesu svakako smo nailazili na probleme, koji nisu samo naši, već svih gradova i opština na teritoriji Republike Srbije. Nadam se da će ova debata dati bar neke odgovore na pitanja i probleme na koje nailazimo u samom procesu odlučivanja, a sve u cilju donošenja nove medijske strategije i izmena postojećih medijskih propisa koje su najavljene u narednom periodu- naglasio je Živanović.
Razgovaralo se o predlozima za unapređenje procesa, iskustvima i sugestijama, a zaključci su ušli u dalje aktivnosti javnog zagovaranja. Panelisti su bili i Jovana Strahinić, istraživač na projektu „Javni novac za javni interes“ i Tamara Filipović iz NUNS-a. Debata je organizovana u sklopu projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovodi konzorcijum organizacija BIRN Srbija, NUNS i fondacija „Slavko Ćuruvija“, a finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.
D.Dimitrijević