U Velikoj sali Doma kulture Prnjavor
U Velikoj sali Doma kulture Prnjavor u subotu je održan tradicionalni godišnji koncert Folklornog ansambla pod nazivom „Igraj, igraj, mala, da te vidim ja“. Oko 220 dece učestvovalo je u gotovo tročasovnom programu, a u sali ispunjenoj do poslednjeg mesta bilo je meštana, ali i gostiju iz Ribara, Šapca, Loznice, kao i predstavnika šabačkih kuturno- umetničkih društava. Ove godine dodeljene su zahvalnice za učešće i doprinos radu ansambla, kao i diplome za pet, deset i petnaest godina aktivnog igranja.
Zahvalnice i diplome
-Imali smo želju da nagradimo sve one koji su svojim radom doprineli da ne prekidamo tradiciju i da ona živi kroz koncerte koji se u kontinuitetu održavaju skoro tri decenije. Istovremeno, nismo želeli da se i oni koji su nešto kraće sa nama osete izostavljeno, pa smo nagradili i učesnike koji nisu još uvek ispunili pet godina igranja, ali svojim zalaganjem i voljom pokazuju spremnost da premaše taj vremenski period- navela je v.d. direktora Doma kulture Prnjavor Marija Žakić, imenovana na tu funkciju na Skupštini grada početkom februara.
Koncert je usledio kao prvo veliko vatreno krštenje, budući da organizacija podrazumeva veliku odgovornost, ali, zahvaljujući podršci svih uključenih u pripremu i dobroj podeli posla, uspeh i pozitivni komentari nakon manifestacije nisu izostali. Svi koji nisu mogli da prisustvuju, prvi put ove godine imali su priliku da koncert prate posredstvom uživo prenosa na Fejsbuk stranci, a ostali će tu mogućnost imati naknadno, na Jutjub kanalu.
-Veliku podršku imala sam od bivšeg direktora Zorana Kalabića, kao i našeg organizatora kulturnih aktivnosti Dragana Milinkovića. Umetnički rukovodilac Folklornog ansambla Doma kulture je Miloš Simić, šef narodnog orkestra Vladimir Borović, rukovodilac škole folklora Dejan Milinković, korepetitor Stefan Vasiljević, koji je bio zadužen za scenografiju i razglas, majstor tona Vitomir Vasiljević, majstor rasvete Verica Stefanović. Svi oni su doprineli da događaj protekne u najboljem redu. Posebno mi je drago što se odazvao veliki broj ljudi, što nije bilo slobodnih mesta u publici, a za to je zaslužan i program koji je zaista bio impozantan i dinamičan. Najmlađi su prvi nastupili i odmah su pobrali sve simpatije publike, a prvi ansambl je kao i uvek bio na visini zadatka- istakla je Žakićeva.
Iz programa izdvaja „Dubočke kraljice“- vlaške obredne igre, koreografiju Bore Talevskog, kao i igre iz Jugoistočne Srbije- Bugarka Vladice Spasojevića. Nizale su se i igre iz Gornje Pčinje, Pomoravlja, okoline Užica, Šumadije, Gornjeg Ponišavlja, Mačve, okoline Niša.., a kolaž dečjih igara izvela je škola folklora. Splet pesama izvela je pevačka grupa „Jefimija“, kao i vokalni solista Milić Isailović.
Kako objašnjava Žakićeva, od svih sekcija Doma kulture, do sada se u Folklornom ansamblu okupljalo najviše podmlatka, upravo zbog mogućnosti da putuju u inostranstvo. Do sada su bili na turnejama u Španiji, Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Portugaliji, Mađarskoj, Ukrajini, a ove godine planiran je odlazak u Italiju.
Biografija
Marija Žakić rođena je u Mačvanskom Prnjavoru i po struci je diplomirani vajar, nastavnik likovne kulture. Diplomirala je 2009. godine na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, a zvanje nastavnik likovne kulture stekla 2005. godine na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. U nastavničkom poslu je od 2009. godine, a do sada je radila u Školi primenjenih umetnosti u Šapcu, OŠ „Kralj Aleksandar Karađorđević“ u Prnjavoru, „Stojan Novaković“ u Šapcu, „Mika Mitrović“ u Brezjaku. Njeni đaci osvojili su devet republičkih nagrada na Međunarodnom kaligrafskom konkursu u Bavaništu 2014, 2015. i 2016. godine. Učestvovala je na brojnim simpozijumima, seminarima, radionicama i kolonijama. Među osnivačima je i čest učesnik likovne kolonije „Drina“ koju organizuje Dom kulture Prnajvor od 1997. godine, kao i višegodišnji član tamošnjeg folklornog ansambla. U februaru ove godine postavljena je za v.d. direktora Doma kulture Prnjavor.
Nove tematske radionice za mlade
-Folklorni ansambl svoju uspešnost temelji na vrednostima koje baštini, a to su naša kultura, tradicija i koreni. Prisutno je stalno interesovanje dece koja su uključena u folklor, to je jedino što traje i što ni u jednom trenutku nije izgubilo smisao. Deca su motivisana, najviše zato što imaju priliku da vide i upoznaju druge narode i kulture na turnejama koje se svake godine organizuju. Upravo iz toga razloga i imam želju da nastavim uspešan rad ansambla kroz praćenje novih izvođačkih igara na scenama širom Srbije i vrhunskih koreografa- objašnjava v.d. direktora Doma kulture Prnjavor.
Ta ustanova, pored folklorne, obuhvata još nekoliko sekcija: likovnu sa likovnom kolonijom „Drina“, dramsku, u okviru koje funkcioniše Amatersko pozorište, književnu sa Književnim klubom, a tu je i sala za bioskopske projekcije kapaciteta 290 mesta. Vođena svojom primarnom strukom i činjenicom da je i sama kao mala bila učesnik mnogih aktivnosti ustanove na čijem je danas čelu, Žakićeva planira da program obogati i učini raznovrsnijim uvođenjem brojnih tematskih radionica.
-Želimo da ove godine aktiviramo dečije pozorište u saradnji sa profesorkom srpskog jezika Osnovne škole „Aleksandar Karađorđević“ u Prnjavoru, koja bi sa decom pripremala predstave. Imamo problem da nam u Amaterskom pozorištu nedostaje podmladak i na tome ćemo raditi u narednom periodu. Nedavno smo uspešno realizovali uskršnju radionicu koja je privukla veliki broj dece iz Prnjavora, Ribara i Lešnice, uz podršku volontera iz Više vaspitačke škole. Potrebno nam je više tematskih radionica, kao što su kaligrafska, muzička, likovna i u njihov rad želimo da uključimo mlade koji pohađaju ili su završili odgovarajuće škole. U osmom razredu sam i sama bila učesnik prve likovne kolonije. Prvi put sam se susrela sa slikarima, platnom i uljanim bojama i zato želim da i druga deca koja nisu imala dodira sa tim, dožive to iskustvo i možda otkriju svoja buduća interesovanja i potencijale, a svakako imaju priliku da razviju svoju kreativnost- smatra ona.
Krajnji cilj je, ističe, da se razvije kultura na selu i probudi svest ljudi o toj potrebi.
Ako se vratimo unazad, prvi pisani tragovi o kulturi u Prnjavoru vezuju se za 1928. godinu i ta potreba meštana sigurno je postojala i u vremenima o kojima danas nemamo pisana svedočanstva. Činjenica je da je Dom kulture u Prnjavoru reprezentativan, uređen prostor, sa kapacitetom na kome bi mu mogla pozavideti i neka veća mesta. Taj potencijal treba iskoristiti i mnoštvo sadržaja i kulturne ponude doneti u selo i predočiti mladima da i oni na njih imaju podjednako pravo baš kao i njihovi vršnjaci u gradskim sredinama, zaključuje Žakićeva.
Dragana Dimitrijević
