JA SAM JEDAN OD 5 MILIONA
Ponovo, pitaju me neki „dobronamerni“ ljudi zašto mi sve ovo treba. Kao i devedesetih. I, stvarno, zašto sve ovo meni treba? Zašto se bunim?
A odgovor je prost.
Supruga i ja imamo četvoro dece i, za sada, sedmoro unučića. Za nekoliko meseci rodiće mi se i praunuče. U jednoj evropskoj zemlji, daleko od nas, moja kumica, takođe, čeka bebu.
Razumete li sad?
Šetam i bunim se zbog dece mog praunučeta. Da ono ne mora to da čini.
Posle 5. oktobra, znate onog „istorijskog“, smo se poradovali i stali. Tu grešku više ne smemo da ponovimo.
NE SMEMO STATI!
Sve dok Srbija ne bude normalna država. Pa ma koliko to dugo bilo i ma kolko nam „žrtve“ budu velike.
