Lični stav: Hanibal Kovač
Prođoše blagdani a mnogi naši Sorabi ostali stoka i voline. Nije mali broj onih koji se kunu u srpstvo, Svetog Savu, Kosovo i vaskolike srpske zemlje. To je za pohvalu i pozdravljam iz sve snage. Međutim, nagledah se i naslušah proteklih dana i nedelja, po kafićima i raznim skupovima o idejama kako Kosovo braniti, šta sa njim uraditi ali i kako pravoslavlje čuvati. Slušajući to, pomislim, Bože, pravi ljudi, domaćini – roditelji! Šok nastaje za Badnji dan i Božić, dok šetam ulicama našeg lepog Šapca, ukrašenog i jelkom i velikim badnjakom. Taj badnjak u centru, ove godine je bio ograđen sa jasno ispisanom zamolnicom, da se isti ne skrnavi i da se grane sa njega ne skidaju… Tačno, badnjaci na svakom koraku, od 30 do 100 dinara a i predobri vladika, u porti crkve, zajedno sa svojom pastvom, proslavlja i nagoveštava rođenje Isusovo. Slika idilična, reklo bi se… Ali ne traje to dugo, jer onda stoka, formacijski kreće da ruši, skrnavi i šizofreno otima. Zamislite, na moje oči, isti oni Srbi i pravoslavci, kojima su puna usta pravoslavlja i vere, pred svojom razularenom dečicom i unucima, ruše ogradu oko badnjaka u centru i kreću da, kao termiti uništavaju simbol našeg pravoslavlja. Ti isti su mi pre neki dan pričali o Kosovu, Srbiji, Božiću a ja ih gledam, kako im je teško da za to isto srpstvo izvade tih jebenih 50 dinara, kupe badnjak i unesu u svoj topli dom, kako je to Bog rekao! Jedan naš ugledni Šapčanin, pravoslavac dakako, došao je sa svojim psom, pudlicom, da se i on nakrade badnjaka i dok je gazda skrnavio postavljenu relikviju, dotle se kuca, očito mužjačić, fino ispiškio po onoj gvozdenoj konstrukciji, koja je ostala kao oglodani kostur, onako razvaljena i jeziva. I to na Božić, braćo pravoslavci! Nije ni čudo, mislim se, što nas sve manje vole ljudi diljem sveta i jeste najteže sebi priznati da smo stoka. Tako je to u zemlji gde ministar vojske ne zna ko mu je patrijarh, nego Božić čestita blaženopočivšem i prepodobnom Pavlu, umesto Irineju! Kako se to naš ministar zove i da li je ono njegovo ministatstvo normalno i dokusurno? I na sve to, odem u crkvu kao dubokoverujući pravoslavac, jer je ta vera moj izbor i ugledam, u ponoć, sveštenika, neimara i ugostitelja sa političkim SNS uplivima, koji bi da bespravno gradi po Šapcu, kako čita patrijarhovu poslnicu… Bar da ume da čita! Eto, biće valjda u ovoj Srbiji i lepih Božića, kada se mi budemo prevaspitali, kada političari više ne budu nepismeni volovi i kada nam se crkva očisti od sveštenika kojima su pare i nekretnine glavna zvezda vodilja a ne tolerantni i skromni duh pravoslavlja i Svetosavlja!
P.S.
Zlo je kroz dnevnu politiku, rijaliti programe, tabloidizacijom i nadolazećom fašizacijom Srbije uslovilo nove modele ponašanja, koji su nam već naneli štetu i nanose je i dalje. Dozovimo se pameti!
