ZAPISI IZ POMRAČENE ZEMLJE
„Okupacija“ je kad jedna, u našem slučaju, politička „sila“ preuzme kontrolu nad teritorijom i institucijama države koju je okupirala u nameri da ih potčini svojim ličnim interesima. I ima nameru da to postane trajno.
Iako prema međunarodnom pravu, konkretno četvrtoj Ženevskoj konvenciji iz 1949. godine, okupator ima određene odgovornosti prema stanovništvu te teritorije, kao što su očuvanje osnovnih prava, ljudskih prava, i osnovnih uslova za život trenutni okupator Srbije to ne poštuje.
Okupator je vešto učinio sve na suzbijanju unutrašnjeg otpora ili pobune koja može da ugrozi njegovu moć i stabilnost pre svega uništavanjem opozicije tako što kontroliše veći deo takozvane opozicije koja je lojalna interesima okupatora a to mu omogućava da održava dugoročnu političku dominaciju i utiče na njegovu političku stabilnost.
Takođe, okupator je potčinio skoro sve medije i stavio ih u funkciju svoje propagande čime se javnosti prikazuje lažna slika njegovog delovanja.
Ono što sada mora da bude svima jasno je da ova okupacija nije motivisana ideološkim ciljevima, kao što su širenje političkog sistema, religije, ili uverenja koje okupator smatra superiornim već isključivo im je cilj uništavanje zemlje radi pljačke i ličnog bogaćenja.
Okupacija je krenula otimanjem Savamale, u bescenje prodajom državne imovine, davanjem prirodnih bogatstava stranim „investitorima“ a ovih dana na sceni je rušenje hotela „Jugoslavija“, prodaja Generalštab, počelo je rušenje Starog savskog mosta, bez javne rasprave se protura novi predlog zakona o dopuni Zakona o visokoškolskom obrazovanju ali ne preza se ni od represije prema poslanicima koji ispred suda i tužilaštva u Novom Sadu traže hapšenje odgovornih za petnaest nastradalih građana u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici.
Ništa bolje nije ni na lokalnom nivou gde pristalice okupatora imaju odrešene ruke da rade šta hoće i kako hoće, a to se, uglavno, svodi na uništavanje svega što je bilo lepo kako bi se na tom prostoru gradile rogobatne zgrade koje okupatoru treba da donesu znatnu materijalnu korist.
Takav jedan primer, u Šapcu, je da se na Trgu šabačkih žrtava planira izgradnja javne garaže i tako se za sve vremena uništi centar grada.
Ivan Kovačević