Rijaliti Srbija
I krenula je turneja, fantastično putešestvije famoznog a našeg Ace Srbina po vaskolikoj zemlji Srbiji a u cilju promovisanja njegove najnovije genijalne ideje o osnivanju Narodnog pokreta za državu u ova teška vremena prepuna izazova za sve nas.
I odakle će da krene naprednjački karavan nego sa juga, iz Vranja i još dole jer dole je najgore iako je sve bolje a tek će biti kada i tamo budu pronađeni pa iskopani litijum, zlato i podignute fabrike za motanje kablova i gubljenje vremena (i zdravlja pa i života).
Stvarno se toga trebalo setiti: da kao predsednik stranke (SNS) koja broji 700 tisuća članova kreneš da praviš nekakav Pokret koji će tu brojku iz domena patologije da uveća sa tendencijom da obuhvati celokupnu punoletnu populaciju, građane i građanke Republike Srbije (a zašto ne i šire) i da nakon te bolesne akcije ostanu samo dugmići od opozicije, naročito one „desne“, i svih onih nepatriota, stranih plaćenika i domaćih izdajnika.
Dogorelo je do nokata Nenadjebivom glede Kosova, stiglo je na naplatu sve obećano pre i po dolasku na vlast onima koji su mu to i omogućili (danke frau Merkel) pa je izabrao najjednostavnije i po njega najbolje rešenje a to je do daske pojačana predpredizborna kampanja e ne bi li se narod, već dobrano skuvan u prethodnoj deceniji, dodatno pripremio (anestezirao) za odluke koje će Vođa u narednom, vrlo skorom, periodu doneti a od čega taj isti skuvani narod neće imati nikakve koristi što zapravo i nije važno, drugima rečima „ko vas j..e kad ste glupi“.
Ono što jeste jedino važno je ostanak našeg Predsednika na vlasti do kraja sveta (i jedan dan duže). I zato ovaj najnoviji cirkus „Aleksandrino“ koji je krenuo da gostuje širom Srbije i zato iz dana u dan sve žešći napadi na nezavisne i profesionalne medije, pretnje smrću novinarima i ruženje svih onih koji još uvek nisu pognuli glavu, na milost i nemilost Gospodaru.
Kolone autobusa špartaju po putevima serbskim, prepuni sendvičara, uglavnom sa jednom moždanom vijugom u glavi i sigurnom, makar i minimalnom, platicom u džepu, skandiraju Firerovo ime iz sveg glasa na mitinzima, plaču od sreće i mole Boga da se od iste ne upišaju u gaće (pelene nisu uračunate u obavezan komplet za mitinge) dok njihov voljeni Poglavnik sere k’o foka sa bine o „zlatnom dobu“, najvećim platama i penzijama u istoriji i o tome da „predaja nije opcija“, da se on bori kao lav (ili beše vuk?) za državu, za budućnost naše dece, ne spominjući pritom ni jednom rečju da je već prihvatio evropski dokument o KiM koji nedvosmisleno vodi Kosovo ka punom državnom suverenitetu dok Srbija zauzvrat u toj svojoj imaginarnoj južnoj pokrajini dobija Zajednicu srpskih opština da njome izbije oči.
Deset godina je trajalo to kuvanje žabe (naroda) i izgleda da je kucnuo čas, da je sada spremna da joj se muda za bubrege prodaju po bagatelnoj, akcijskoj, ceni a to su AV-u pokazala i istraživanja javnog mnjenja koja vrši na dnevnom nivou uz napomenu da se žaba koprca, da još daje neke znake života, pa je Jedan i Jedini odlučio da krene u kampanju za spas svoje guzice i spas pozicija svih onih koji su mu bliski ne samo ideološki već prvenstveno interesno, svih onih tajkuna i kriminalaca koji finansiraju ovu diktaturu, kao i onih iz državnih institucija koji ga svojim činjenjem i nečinjenjem podržavaju i održavaju. I to tako što će izlizani brend SNS zameniti novim brendom (rebrendiranje – kako to gordo zvuči) pod nazivom Narodni pokret za državu, iako je i pticama na grani jasno da je to isti k…c drugo pakovanje i da jednom radikal uvek ostaje radikal, da vuk dlaku menja ali ćud nikada, jer ta se bolest ne leči, to se rešava na drugi način.
Starom retorikom ali u novom, evropskom, ruhu Aca-braca vešto kupuje vreme kod stranih (zapadnih ali i ruskih) faktora koji pak gledaju samo svoje interese i daju mu podršku za gotovo sve što radi na unutrašnjem planu, drugim rečima bole ih uši za ovdašnju sirotinju raju i što Nenadjebivi time šta i kako radi razara srpsko društvo dugoročno i nepopravljivo.
Dakle, rođaci, očekujte izbore do kraja godine, sanjajte snove koji će vam se, hteli vi to ili ne, ostvariti (noćne more kao kontraindikacije se podrazumevaju) i kada ste budni širom zatvorite oči. Što je sigurno – sigurno je. A dupe, naravno, uza zid.
Piše: Dragan Karalazić