Na Ilindan, 2. avgusta ovog leta Gospodnjeg obeleženo je 150 godina od podizanja trećeg hrama u Mehovinama. Svečanom jubileju prisustvovao je i Preosvećeni Episkop šabački. g. Jerotej koji je s brojnim sveštenstvom uz prisustvo mnogobrojnih vernika služio svetu arhijerejsku Liturgiju u crkvi posvećenoj Svetom proroku Iliji. Nakon trostrukog ophoda oko hrama osveštani su slavski darovi. Potom je usledio kulturno-umetnički program koji je otvoren spletom igara koje je izvela folklorna sekcija „Janko Veselinović“ iz Koceljeve.
Između dva nastupa folklorne sekcije prisutnim gostima obratio se glumac Aleksandar Dunić sledećim rečima:
„Vaše Preosveštenstvo, časni oci, uvaženi predsedniče Opštine, braćo i sestre, imam prijatnu dužnost i blagoslov da vam u nekoliko rečenica ispričam kratak istorijat ovog hrama. Ovo malo selo kroz svoju dosadašnju istoriju najviše se ponosi onim po čemu je najpoznatije i najsvetije, a to je njena Crkva. Mehovljanska crkva bila je dugo vremena jedini prosvetni centar za ovaj kraj Posavotamnave i vladimiračke opštine…“
Najstarija crkva u ovom selu pominje se 1735. godine kao već stara i dotrajala. Bila je to brvnara površine od 60 kvadratnih metara. Po pričanju učitelja Dimitrija Stankovića, kome je istorija ove crkve bila dobro poznata, u tom hramu je vojvoda Pop Luka Lazarević pričestio svoju vojsku pred polazak u Boj na Mišaru 1806. godine. I druga crkva je bila brvnara. Podignuta je 1818. godine i bila je u upotrebi do 1873. dok nije podignuta ova današnja, zidana crkva, koja danas obeležava 150 godina postojanja.
Svoje obraćanje je Dunić završio rečima:
„Ovaj hram je uvek bio sveto ognjište u kome je neugasivo buktao plamen svetosavske pravoslavne misli. Kao što dobra majka bdi nad svojom decom tako je i ova crkva bdila nad sudbinom svoje duhovne dece i sa njima delila svako dobro i svaku radost, a u danima stradanja i svaku bol. Glavno oružje u njenoj borbi za svoju duhovnu decu bilo joj je Hristova pravda i istina. U ime sve njene dece pozdravljamo vas sa pozdravom: Dobro na došli!“
Za kraj, Dunić je odabrao kolaž besede „Borba za veru“ svetog Nikolaja Velimirovića:
„Srbine, brate, gori li kandilo tvoje…“
Počasni gost bio je Toma Popović, poreklom iz Mehovina, sveštenik, doktor istorije, profesor na Naso komuniti koledžu u Americi, koji se nedavno, posle više od 60 godina, vratio u svoj kraj. On je zajedno sa vladikom Lavrentijem učio bogosloviju u Beogradu. Na kraju svečanosti uvaženi Toma je sa Episkopom Jerotejom prozborio i nekoliko reči.
Za sve goste, po završetku kulturno-umetničkog programa, priređena je zajednička trpeza ljubavi.
Da sve protekne dostojanstveno i svečano zaslužni su domaćini sveštenici crkve mehovljanske sa svojim parohijanima.
Branko Stanić
